Da li je manje buke, ili smo oguglali?

Službena statistika leta na izdisaju kaže da se u odnosu na ranija građani mnogo ređe žale na muziku i galamu iz raznoraznih lokala u noćnim satima, a i kontrole koje je preduzela Komunalna inspekcija u dva navrata su pokazale da se ugostitelji pridržavaju „crte“ – one na potenciometrima muzičkih uređaja koja im je označena kao dozvoljena granica glasnosti.  Zato i nije bilo neke naročite potrebe da se organizuju vanredna merenja i „love“ prekomerni decibeli.

„Ove godine je mnogo manje prijava što se tiče buke koja potiče iz ugostiteljskih objekata u odnosu na prethodne godine.  Komunalna policija je ta koja redovno u noćnim satima obilazi i kontroliše lokale ili izlazi na proveru na osnovu prijave građana. Inspekcija Gradsku Odluku o merama za zaštitu od buke u životnoj sredini sprovodi tako što u letnjim mesecima organizuje akcije i utvrđuje koliko se ona poštuje od strane vlasnika ugostiteljskih objekata“, kaže Ksenija Erdeg, ekološki inspektor.

Za sada su inspektori nenajavljeno dejstvovali dva puta i oba puta za jednu noć proverili po tridesetak lokala. Rezultat je jedna prijava za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekomerne buke i nekoliko za ugostitelje koji nisu posedovali elaborat o korišćenju muzičkih uređaja ili ti uređaji nisu odgovarali onome što je u elaboratu naznačeno. Prošle godine u letnjem periodu sudija za prekršaje sedam puta je imao posla sa vlasnicima ugostiteljskih radnji.

„Svaki vlasnik prilikom dobijanja dozvole za rad mora da stekne i elaborat o korišćenju muzičkih uređaja koji mu jasno stavlja na znanje koliko glasno može da pušta muziku u noćnim satima. Elaborate sačinjava akreditovana laboratorija Zavoda za javno zdravlje u Subotici, i šta oni sadrže zavisi od toga u kojoj zoni se nalazi lokal, zatim da li je izdvojena jedinica ili je u sklopu stambene zgrade, proračunom na osnovu pozadinske buke određuje se koji je taj nivo koji može da se koristi i tako dalje.  Prilikom kontrole, prvo što proveravamo je da li postoji elaborat, a zatim da li odgovara postavljenom muzičkom uređaju, odnosno da li je nešto menjano i podešavano na njima. Ukoliko jeste, sledi prijava sudiji za prekršaje i moraju elaborat ponovo da rade“, objašnjava Ksenija Erdeg.

Merenje „na prepad“

Kontrola će do kraja leta biti još, a prilikom dosadašnjih u dva-tri slučaja obavljena su i merenja visine buke, na osnovu žalbi građana.

„Buka se meri na javnoj površini kod najbližeg stambenog objekta u odnosu na ugostiteljski objekat, i to rade stručnjaci Laboratorije iz zavoda za javno zdravlje, koje za tu priliku angažujemo.  Vlasnike lokala na čiju bučnost su se građani žalili ne obaveštavamo da će se raditi merenje, što nam oni zameraju, ali ni ne treba da budu obavešteni.  Nakon kontrole upoznajemo ih da je ona obavljena i dajemo im da potpišu zapisnik, a kada stignu rezultati, ukoliko su izmerene vrednosti veće od dozvoljenih, protiv njih se pokreće prekršajni postupak i dužni su da snose troškove merenja.  Ukoliko nije bilo prekoračenja, oni padaju na teret Grada“, kaže Ksenija Erdeg.

Što se tiče letnjih bašti, one uglavnom ni nemaju ozvučenja, a tamo gde ga ima važe ista pravila kao i za muzičke uređaje unutar lokala – moraju da su podešeni prema elaboratu i jednako se kontrolišu kao i uređaji u kafiću. Čak i ozvučenje za živu muziku, ukoliko je ima, mora da bude priključeno na već postojeći muzički uređaj. U kafićima je to urađeno tako da postoji jedno pojačalo i da se muzika emituje iz računara.

Decibeli po zonama

U Odluci o merama za zaštitu od buke u životnoj sredini postoji deo koji se odnosi na akustičko zoniranje, prema kojem je Subotica podeljena u šest zona. Prva je zona područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturnoistorijski lokaliteti, gde je u noćnim satima, od 22 časa do 6 ujutro, dopušteno najviše 40 decibela.  Dnevni nivo je 50 decibela.  Druga zona su turistička područja, kampovi i školske zone sa 50 decibela danju i 45 noću.  Treća su čisto stambena područja sa 55 i 45 decibela, ali Ksenija Erdeg kaže da takve čiste zone više nema, već samo mešanih, stambeno-poslovnih, kao što je četvrta gde je omer 60 decibela danju i 50 noću. Odluka je najtolerantnija prema gradskom centru, zanatskoj, trgovačkoadministrativno- upravnoj zoni sa stanovima, zoni duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica, gde se dopušta 65 decibela danju i čak 55 noću. U šestu spadaju industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada i na granici ove zone buka ne sme da prelazi gornju vrednost u zoni sa kojom se graniči!

To je što se tiče Odluke, a ona se odnosi i na razne manifestacije koje se održavaju u centru grada i organizatori moraju da poštuju mere zaštite od buke koje za takve prilike pred njih postavi lokalna samouprava.  Ovo je predviđeno i članom 18 Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini Republike Srbije iz 2009. godine, ima ih koji smatraju da se te odredbe uglavnom ne poštuju ali – još niko se nije žalio!

Sa komšijama – na sud!

Kada je reč o buci iz kafića, postoje problematična mesta koja godinama zadaju muke inspekciji, kao što su „Džentlmens“ i „Galija“, a sada je tu situacija ipak izmenjena pošto se „Galija“ – „dovela u red“, dok „Džentlmens“ ima zvučnike usmerene prema železničkoj prugi tako da u tom pravcu nema stambenih objekata kojima muzika smeta, a oni iza njih su prestali da se žale...

Da li smo oguglali na ovu vrstu buke, možda i jesmo, ali Komunalnu policiju i inspekciju ne retko zovu građani kojima smeta buka iz susednog stana, pa čak i u nekim slučajevima kada komšinica preko parketa šparta u klompama ili lupa šerpama u sitne sate!

„Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini se odnosi na javne površine i na delatnosti, ali ne i na fizička lica i merenje buke ne radi se u domaćinstvima, već to spada u javni red i mir. Građani uglavnom za to zovu komunalnu policiju, a pošto je javni red i mir spada u nadležnost policije, tako da mogu eventualno da tuže komšiju i pokrenu spor pred Opštinskim sudom zbog uznemiravanja“, kaže Ksenija Erdeg.

Šta zaključiti? Bilo je vremena kada se zaista mnogo više orilo na sve strane, kada su letnje bašte kafića naročito u centru nastojale da nadjačaju muziku one koja je bila neposredno pored, i tako redom, do kakofonije koja je kidala živce. Ne ponovilo se. Doduše, to je bilo nekada kada je gradski centar drugačije izgledao i funkcionisao.  Njegovo oživljavanje, kojem se svi nadamo, i prema visini decibela treba da ima meru!

Radno vreme

Prema Odluci o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata Grada Subotice od 2013. godine, ugostiteljski objekat za pružanje usluga ishrane i pića može da počne sa radom najranije u 5 časova i da radi najkasnije do 24 časa. Petkom i subotom i za vreme državnih i verskih praznika, mogu da rade do 2 iza ponoći. Ugostiteljski objekat u stambeno-poslovnoj zgradi može da počne sa radom najranije u 6 ujutro i da radi najkasnije do 23 uveče, a vikendom i praznicima od 6 do 24 časa.  Izuzetno, to može biti duže odlukom Skupštine stanara, saglasnošću više od polovine vlasnika stanova i odobrenjem Sekretarijata Gradske uprave nadležnog za poslove privrede.

Letnje bašte mogu u letnjem periodu (od 15.marta do 15. novembra) da emituju muziku i priređuju muzički program do 24 sata, a vikendom i praznicima sat duže.

„U stambenim objektima van užeg gradskog jezgra - ograničenog ulicama Bose Milićević, Maksima Gorkog, Matije Gupca, Trg žrtava fašizma, Petefi Šandora, Trg Jakaba i Komora, Zmaj Jovine - letnje bašte u sklopu ugostiteljskih objekata za pružanje usluga ishrane i pića - mogu u letnjem periodu od 15. marta do 15. novembra emitovati muziku i priređivati muzički program do 22,00 časa, a petkom i subotom i u dane državnih i verskih praznika utvrđenih zakonom, do 23,30 časa“, navodi se u članu 6 Odluke o radnom vremenu.