Intervju: Boris Malagurski

"Srpski Majkl Mur" rođen je u Subotici 1988. godine, posle završene osnovne i muzičke škole, nastavio je školovanje  u gimnaziji, a tu su bile prve premijere za njegove prve filmove. Dave 2005. godine Boris je emigrirao u Kanadu i odmah stekao stručno priznanje za svoj rad. Završio je Kitsilano školu i postao student filmske produkcije na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru.

Subotičani su pre nepunih godinu dana imali priliku da u njegovom društvu prisustvuju premijeri "Težina lanaca" (The weight of chains), jednog od njegovih dokumentaraca. Pokušao je da prikaže ovaj dokumentarac i na nekim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali nije imao podršku njihovih urednika. Danas ima prilike ida se okuša u voditeljskim vodama pošto je nedavno imao i premijeru svoje prve talkshow emisije "Revolucija", koja je pored zanimljive teme (MMF i zaduživanje Srbije) okupio i brojne eminentne goste - stručnjake na temu i neke aktuelne političkih predstavnike.

Da biste se bolje upoznali sa Borisom i njegovim dosadašnjim radom - pročitajte intervju u nastavku. Ovo je jedan u seriji intervjua koji ćemo obaviti sa nekim sugrađanima za koje Subotičani znaju, manje ili više, ili zaslužuju da budu pomenuti zbog nekih svojih uspeha. Potražićemo ih i proveriti šta danas rade.

Gde si trenutno, kakvi su ti profesionalni planovi u nekoj bližoj budućnosti?

Posle 6 godina života u Kanadi, odlučio sam da se vratim u Srbiju, jer me Kanada jednostavno nije inspirisala za umetnički rad. Istina je da se tamo može lepo zaraditi, ali nije sve u parama. Na zapadu je film industrija, a u Evropi je to, srećom, još uvek umetnost. Živim u Beogradu i veoma sam srećan što mogu u ovoj zemlji da stvaram. U bliskoj budućnosti planiram da nastavim promociju filma „Pretpostavka pravde“ koji sam snimio sa Ivanom Rajović, da završim snimanje filma „Beograd“, da dalje istražujem teme za film „Težina lanaca 2“ i da se bavim novom emisijom „Revolucija“ koja se emituje svake subote u 20 časova na Happy televiziji.

Filmom "Težina lanaca" upoznala te je Srbija i svet - da li si lično zadovoljan kako je prošao film pre svega u Srbiji? Gde je sve emitovan?

Nisam očekivao da će film imati toliki odjek, ali mi je veoma drago što je film dobio izuzetno pozitivne kritike od mnogih ljudi širom sveta, od stranaca i ljudi iz dijaspore, a pogotovo od građana Srbije. Mislim da je najvažnije što su ljudi prihvatili suštinu i cilj mog filma, a to je da podstakne ljude na razmišljanje i debatu, a ne da ih ubeđuje u neku konačnu verziju istine. Ipak mi je žao što film, iako je osvojio brojne nagrade i prikazan na festivalima širom sveta, uključujući i na Raindance festivalu u Londonu, kao i u bioskopima širom Srbije, Amerike, Kanade i Australije, nije emitovan ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. S druge strane, emitovan je na RTV BN i Radio - televiziji Republike Srpske. Trenutno se distribuira širom sveta preko distributerske kuće Journeyman Pictures iz Velike Britanije.

Tvoja rodna Subotica je imala čast da vidi premijerno film "Težina lanaca", subotički bioskopi, inače jako nepopularni, tih dana su bili krcati - koliko ti znači u životu, lično pre svega, što te je tvoja Subotica u samom staru velikim interesovanjem podržala u daljoj promociji?

Subotica će uvek biti u mom srcu gde god da živim i uvek rado provodim vreme u mom rodnom gradu. Tamo su mi rodbina i prijatelji bez kojih ne bih bio to što jesam. Podrška Subotičana mi mnogo znači i trudim se da uvek prikažem Suboticu u što boljem svetlu kad god imam priliku. Namerno sam želeo da srpska premijera „Težine lanaca“ bude u Subotici, jer su svi u Srbiji nekako navikli da bioskopske premijere uvek budu u Beogradu ili Novom Sadu, a drugi gradovi moraju da čekaju na projekcije, dok ih neki nikad ni ne dočekaju. Ohrabrila me je podrška koju sam osetio u mom rodnom gradu na premijeri „Težine lanaca“ i podrška koju dobijam od subotičkih medija, pogotovo subotica.com, te zaista smatram da imam ogromnu odgovornost da poverenje opravdam kroz dalji rad.

Šta te je inspirisalo da praviš ovako detaljan i poučan dokumentarac?

Nepravda je bila pokretačka snaga koja me je terala da prikažem jednu drugačiju sliku o raspadu Jugoslavije od one koja se decenijama promovisala od strane zapadnih medija i nekih domaćih nevladinih organizacija. Ali želeo sam da moje teze budu potkrepljene čvrstim činjenicama i zato sam počeo istraživanje na tu temu tokom kojeg sam otkrio neke veoma zanimljive podatke i zaključio sam da je neophodno da ih predstavim široj javnosti na način na koji najbolje mogu – pravljenjem dokumentarnog filma.

Šta se dešava sa nastavkom snimanja drugog dela "Težina lanaca"? Kako ide finansiranje i sama realizacija?

Taj film treba da nastavi priču tamo gde se prvi deo završio, odnosno da ponudi neka konkretna rešenja za krizu u kojima se nalaze države bivše Jugoslavije. Trenutno prikupljam sredstva za snimanje „Težine lanaca 2“, do sada sam skupio nekoliko hiljada dolara od donatora širom sveta, a dobio sam i finansijsku podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Zahvaljujući svima koji su podržali film, uspeo sam da obavim intervju sa mnogim značajnim ličnostima poput lingviste Noama Čomskog, bivšeg tužioca Karle Del Ponte, predsednika GSUN Vuka Jeremića, analitičara Majkl Ruperta, autora Majkl Parentija, predsednika Hrvatske Ivu Josipovića, novinara Domagoja Margetića, bivšeg direktora CIA - e Džejmsa Vulzija, novinara Miroslava Lazanskog, ekonomistu Jovana B. Dušanića, itd. To je za početak! Ostalo je još mnogo posla po pitanju tog filma i nadam se da će veći deo produkcije biti gotov do kraja godine, kako bi imali premijeru već iduće godine.

Pre dokumentarca "Težina lanaca" izašao si sa još jednim uspešnim ostvarenjem "Kosovo: Možete li da zamislite?" - kako je prošla promocija tog projekta? Kakve su generalno reakcije?

Film „Kosovo: Možete li da zamislite?“ sam snimio kada sam imao 18 godina, uz pomoć princeze Linde Karađorđević, bivšeg zvaničnika UNMIK - a Džona Hatorna, irskog diplomate Meri Volš, kanadskog novinara Skot Tejlora i mnogih drugih. Taj film je osvojio Srebrnu palmu na Međunarodnom filmskom festivalu u Meksiku, nagradu „Najbolji film“ na Dokumentarnom filmskom festivalu u Vankuveru, a prikazan je i u okviru BridgeFest festivala u Istočnom Sarajevu. Reakcije na film su uglavnom bile pozitivne, a imam informaciju da se dopao i Vladimiru Putinu koji je predložio da se film emituje na ruskoj televiziji. Tako je moj film o kršenju ljudskih prava Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji prikazan na ruskom satelitskom kanalu Russia Today, na engleskom jeziku, u preko 80 država širom sveta.

U toku je i pravljenje dokumentarca "Beograd", kako ide taj projekat? Da li ti je u planu da snimiš i neki dokumentarac sa severa Srbije, u Subotici?

Trenutno radim na tome da završim snimanje dokumentarnog filma o Beogradu, dobio sam za to podršku Ministarstva kulture i medija, kao i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. Pored toga, dobio sam podršku i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Helivideo - a i mnogih pojedinaca širom sveta koji su donirali za film o istoriji i sadašnjici naše prestonice. Za film sam intervjuisao i Novaka Đokovića, verovatno najpoznatijeg Beograđanina na svetu, koji je svesrdno podržao projekat. Naravno, bilo bi mi izuzetno drago da snimim film i o Subotici, te ovom prilikom pozivam Grad Suboticu da sarađujemo na promociji Subotice, ja sam uvek spreman na to!

Nedavno si imao premijeru svoje prve autorske emisije "Revolucija" koja se emitovala na domaćoj "srećnoj televiziji" - kako si zadovoljan "prvencem", kakve su reakcije gledalaca i kakvi su ti planovi u narednom periodu vezano za ovu priču?

Ideja za emisiju „Revolucija“ postoji već duže vreme, i drago mi je što je Happy televizija imala sluha za ovaj pristup i odlučila da stane iza mene. Koncept je jednostavan - identifikujemo probleme u Srbiji, bili oni u lokalnim zajednicama ili na državnom nivou, i radimo na tome da na jedan originalan, kreativan i duhovit način privučemo pažnju na neophodnost rešavanja tog problema ili pokušavamo da taj problem i rešimo zajedno sa građanima. Vidim da je dosta ljudi sa oduševljenjem prihvatilo ovu emisiju, iako ima onih koji i ne vide svrhu mog delovanja. Meni nije cilj da ih rešim umesto njih, već da ih podstaknem da oni to sami učine, da vide da ništa nije nemoguće ako imaju dobru volju i dobru ideju. Nadam se da će se što više građana priključiti ovoj ideji i pozivam građane da mi pišu o problemima u svojoj zajednici kao i o njihovim idejama o tome kako bismo mogli zajedno da ih rešimo. Moj imejl je boris@malagurski.com. I, naravno, vidimo se svake subote u 20 časova na Happy TV.

Gušenje slobode medija i izražavanja

Razgovor sa Borisom je obavljen juče (subota) prepodne, a u međuvremenu je obavešten da njegova druga emisija neće biti emitovana u dogovorenom terminu na Happy televiziji. Prva emisija koja je probila led, imala je provokativnu temu i suočavanje sa činjenicama, ali očigledno to je bilo dovoljno da se druga epizoda spremna za puštanje i najavljena u programskoj šemi u subotu od 20 časova bez jasnog obrazloženja "izostavi".

Kako staje stvari revolucija je uspešno započela, ali nekim drugim faktorima je nadamo se privremeno utišana. Očekuje se rasplet, a Borisu želimo puno uspeha i snage da istraje u nameri i nastavi svoju emisiju.

Pogledajte prvu, nadamo se ne i poslednju emisiju "Revolucije"