Kada Johan postane Jovo

- Ove godine imamo oko 70 studenata, i to iz 26 zemalja, iz Amerike, Evrope i Azije. Naša škola je dosad stekla priličnu popularnost u svetu, jer mnogo mladih iz više razloga odlučuje da tri nedelje provede u Srbiji, i usavrši, ili nauči makar osnove jezika, a takođe i da nešto više sazna o samoj zemlji, kaže dr Ljiljana Subotić, dekan Filozofskog fakulteta na kojem se odvijaju aktivnosti.

Oni koji završe letnji jezički kurs prenose svoja iskustva vršnjacima u svojim zemljama, i tako se broj zainteresovanih, kao i dobar glas škole šire već više od deceniju i po, ali je među polaznicima dosta „povratnika" - mnogi nakon prvog iskustva žele da dođu ponovo.

Škola je postala poznata kao originalan projekat i u međunarodnim univerzitetskim krugovima. A polaznika ima sa raznih strana - od Japana, Jermenije, Finske, do Ohaja, i Indijane. Oni tokom boravka na novosadskom univerzitetu slušaju nastavu iz lingvistike, ali i predavanja o istoriji, tradiciji i kulturi Srbije, i usput se odlično druže. Večernji izlasci i zabave takođe spadaju u program škole, ali i sami polaznici priređuju sopstvene predstave na kojima predstavljaju svoju zemlju i kulturu.

Među studentima se tako našla i Ana Belgran iz Ljubljane, koja studira makedonski, hrvatski i srpski jezik, i ovde je da bi ga, kako kaže, usavršila. Ona srpski već odlično govori, kao i njen nekadašnji zemljak, Mile Golubović rođen u Koprivnici, a koji sada živi u Zagrebu, gde studira južnoslovenske jezike. On želi da nauči srpski što bolje i zato što mu je to maternji jezik.

Georgije Zečević je u novosadsku školu došao iz Amerike, a njegov srpski jezik, koji prilično dobro govori, ipak odaje mladića „sa one strane Bare". On, međutim, napominje da je ne samo poreklom Srbin, nego je i rođen u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sa pet godina, sa početkom rata u Hrvatskoj, stigao je do Amerike, ali je odrastao u kraju u kojem gotovo i nema Srba, pa jezik uči ozbiljno tek ovde.

- Srpski učim jer je to moj maternji jezik, i želim da ga dobro govorim. Sve mi se ovde veoma dopada, i ne znam - možda ću jednog dana doći da živim u Srbiji, kaže Georgije.

Student Jovan iz Nemačke vrlo tečno govori srpski, ali sa primetnim akcentom stranca. Kaže da je ovde već peti put i da mu je namera da ne samo nauči jezik, nego i da što više sazna o Srbiji.

- Ovde mi je veoma lepo, družimo se, a jako je dobro što kad god dođem, napredujem sa svojim znanjem. Ovde sam u stvari naučio da govorim srpski jezik.

Novinari ga pitaju da li njegovi roditelji govore srpski.

- Ne, ni oni ne govore srpski.

Ali su poreklom iz Srbije?

- Ne, oni su Nemci!

A otkud onda ime Jovo?

- A, pa ja se zovem Johan, ali pošto sam u Srbiji, onda se predstavljam kao Jovo, kaže simpatični novosadski student, i objašnjava da je njegova teza da ako želiš upoznati neku zemlju, onda moraš poznavati njenu kulturu, jezik, istoriju, običaje, a on želi da upozna Srbiju što bolje.

Studenti su u Subotici obišli Muzej, Likovnu galeriju i naravno, Gradsku kuću, a svrha ove posete, kako kaže profesorica Subotić, jeste da upoznaju jedan tipičan vojvođanski grad koji na najbolji način reprezentuje vojvođanski identitet - multikulturalnost, multietničnost i multikonfesionalnost.