Lični pratilac - podrška detetu i porodici

Okrugli sto je organizovan sa ciljem razmene iskustava o uspostavljanju i koordinaciji usluge ličnog pratioca, koja utiče na poboljšanje socijalizacije dece sa smetnjama i predstavlja vid podrške porodici. Na skupu su predstavljeni i primeri dobre prakse u radu sa decom sa smetnjama.
- Lični pratilac treba da bude most u komunikaciji deteta koje ima smetnje u razvoju sa njegovom zajednicom. U našoj organizaciji postoji 310 licenciranih pratilaca koji imaju 310 različitih opisa poslova. Neki od njih samo odvode i dovode dete iz škole upoznajući ga sa okolinom i učeći ga put od kuće do škole, neki borave sa detetom u školi ali nemaju uticaj na usvajanje znanja kod deteta, pomažu im da se orijentišu u školi, pružaju im pomoć i usmeravaju njihovu pažnju - kaže Goran Rojević iz Organizacije „Dečje srce“ i dodaje - Lični pratilac je po zakonu osoba koja je završila srednju školu, ali mora da prođe i zdravstveni i sanitarni pregled da bi se videlo da li ona može da brine o detetu. Osoba zatim mora da prođe i obuku akreditovanu od Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u okviru koje stiče osnovna znanja i smernice za rad sa decom.
Nedostatak materijalnih sredstava i dalje je glavni razlogu što uslugu ne primaju svi, koji imaju potrebu za ovakvim vidom podrške.
- Uvek treba razgovarati o budžetskim mogućnostima, to nisu jeftine usluge. Postoji mogućnost da zajedno apliciramo na prekogranične projekte saradnje sa Mađarskom, , a druga ideja odnosi se na veliki program Evropske unije „IZI“, koji upravo ima za cilj najširi razvoj socijalnih politika na lokalnom nivou. Kroz te programe i evropski novac, usluga ličnog pratioca bi mogla da zaživi i vremenom postane trajna usluga - kaže dr Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Uslugu ličnog pratioca uz finansijsku podršku Grada Subotica koristi 36 dece sa smetnjama, ali je broj onih koji imaju potrebu za ovom uslugom čak pet puta veći.
- Lični pratioci neće da rade nažalost, jer je 8.000 dinara veoma mala novčana naknada. Mi ćemo se truditi da zajedno sa nekim organizacijama, krenemo u lobiranje kako bi se ta naknada i usluga ličnog pratioca koja postoji u Beogradu, na tom nivou prenela i kod nas jer je lični pratilac potreban, posebno ukoliko je roditelj u radanom odnosu-kaže predsednica Gradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Suzana Skenderović.
Odakle ga naglo iskopaše?!
Naravno da se za 8OOO din. mesečno niko neće prihvatiti ove OBAVEZE. Ako još treba koristiti
i neki prevoz da bi stigao od kuće do posla, i dase vrati kući. Za šta onda radi?! Ako od postoje-
ćih 31O licenciranih ličnih pratilaca uslugu istih koristi 36 dece sa smetnjama, gde su ostali?
Osobama sa invaliditetom je takođe preko potrebna personalna asistencija. Evo i ja tražim
asistenta i niko neće ovaj posao. Kad čuju za platu gledaju me sa sažaljenjem. A ponekad
pogled više govori od same reči.