Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a
Prema procenama u našoj zemlji sa virusom humane imunodeficijencije živi preko 3 000 ljudi, a čak jedna trećina ne zna za svoj HIV status. Od početka epidemije, od 1985. godine u Severnobačkom okrugu registovana je 61 inficirana osoba, od kojih je 34 obolelo, a 12 umrlo.
- Samo u toku prošle godine registrovano je 7 novih slučajeva inficiranih HIV-om, od ukupno 165 testiranih. Kada pogledamo strukturu inficiranih, najveći broj čine osobe muškog pola, čak 87 odsto. Stvaran broj inficiranih osoba nije poznat zato što je i dalje veoma mali broj testiranih. Moram da napomenem da mi u Zavodu za javno zdravlje tokom cele godine radimo poverljivo savetovanje i testiranje, tako da bi svi koji su u riziku trebalo da provere svoj HIV-savetuje načelnica Centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Zavodu za javno zdravlje, dr Dragica Kovačević Berić.
Iako redovnim lečenjem i upotrebom savremene terapije HIV infekcija postaje hronično stanje sa kojim se kvalitetno i dugo može živeti, a time se i smanjuje mogućnost za širenje virusa, inficirane osobe se suočavaju sa brojnim problemima poput nestašice testova potrebnih za redovno praćenje bolesti, dostupnih lekova na pozitivnoj listi, kao i stigme i diskriminacije.
- Iako su na pozitivnu listu prošle godine uvedena četiri nova leka moram da kažem da je terapija HIV-a u našoj zemlji zaostala. Koriste se lekovi prve i druge generacije iz prošlog veka, dok se u zemljama u regionu već koriste savremeniji i manje toksični lekovi treće i četvrte generacije - kaže predsednik Udruženja „Stav+“, Boris Kovačić i dodaje - Najbolji primer koliko je diskriminacija izražena je to što sam ja kao predsednik udruženja u trećem mandatu, jer ne možemo da nađemo osobu koja bi me zamenila i javno iznela da je HIV pozitivna. Sve HIV pozitivne osobe se boje da bi im to priznanje ugrozilo mogućnost za školovanje i rad.
Boris Kovačić / Violeta Anđelković
Na osnovu podataka Monitoringa ljudskih prava osoba koje žive sa HIV-om ili sidom u Srbiji, najneprijatnija iskustva ove osobe doživljavaju u kontaktu sa zdravstvenim radnicima.
- Najveći broj negativnih iskustava odnosi se na princip nejednakosti i diskriminacije i nedostatak dostojanstva. Osobe sa kojima smo radili intervju su opisale brojna negativna iskustva unutar zdravstvenog sektora od otkrivanja HIV statusa pred drugim pacijentima ili prijateljima bez njihovog znanja do jasnog obeležavanja crvenim markerom HIV+ statusa na njihovim kartonima - kaže Violeta Anđelković iz Unije organizacija Srbije koji se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i sidom
Aktivnosti na prevenciji i smanjivanju stigme osoba sa HIV-om podržali su i Grad Subotica, Kancelarija za mlade i Crveni krst.
Povezane vesti
Danas se sećamo osoba preminulih od AIDS-a
1000 posto si u pravu !!! Koja nejednakost ??? Koji nedostatak dostojanstva ??? Koja su to negativna iskustva unutar zdravstvenog sektora ??? Kakve su ove gluposti i ko uzima pare za ovakve tribine ???
Zao mi je sto ste toliko ograniceni u nekim shvatanjima ali OK i takvi treba da postoje na ovom svetu jer, eto ja sad ne bih imao sta da radim umesto da Vam odgovaram na gluposti... Batalite stvari u koje se ne razumete i bolje dajte podrsku ljudima koji su bili zrtve ove bolesti i to iz razloga jer su bili odbaceni i stigmatizovani od strane osoba koje imaju ovakav stereotipni stav kao sto vi imate. Da se ipak malo potrudite i odstupite od tradicionalnih stavova, shvatili bi da je ovo tihi protest i odavanje poste onima koji su umrli od AIDS-a i to zbog drustvenog nemara. Nema potrebe da iznosite svoj stav u obliku neprikladnih reci i epiteta ipak je to intima vaseg vaspitanja.
Ja ne shvatam vaš stav! Žao mi je svih ljudi koji su neizlečivo bolesni ali............ Ajmo onda paliti sveće i deci oboleloj od raka, svima obolelim od raka, obolelima od multiplexskleroze, od alchajmera itd. Zašto praviti razliku.
Da Vam pokušam odgovoriti na pitanja ali verujem da biste to sami trebali potražiti u sebi...
Naime, za početak, postavite sebi par pitanja npr. da li biste tretirali svoje komšije, članove porodice, rođake itd. na isti način i družili se sa njima kao da nisu inficirani HIV-om? Da li biste dozvolili svom detetu da ide u istu školu, vrtić kao i dete koje ima HIV? Vidite, tu se poteže pitanje nejednakosti a toga ima u svakom segmentu društva bez obzira na šta se odnosilo. Nije ovo ništa lično po Vas i ne okrivljujem Vas zbog toga iz prostog razloga jer generalno cela nacija je takvog stava (čast izuzecima) jer nije spremno da uradi one osnovne korake a to bi za početak bilo odricanje od sterotipnog ponašanja.
Što se tiče zdravstvenog sistema: Razmislite o sledećoj situaciji: HIV pozitivna osoba koja je imala operaciju i leži u bolničkoj sobi, po buđenju uočava da ga se ostali pacijenti zgražavaju i da dobija poseban tretman od zdravstvenog osoblja. Naposletku otkriva, da na temperaturnoj tabli velikim crvenim slovima piše HIV+! Drugi slučaj: pacijent koji je HIV pozitivan, često bude uskraćen za zdravstvene usluge i to na najgori način. Bude bukvalno izbačen iz zdravstvene ustanove kada lekar opšte prakse otkrije da je HIV+.
Da li su Vam i dalje ovo gluposti ili ste se ipak odlučili da malo razmislite o svemu? Ne uzima pare niko nigde jer, pretpostavljam da ste VI prvi koji ne daje ni dinara u humanitarne svrhe a pogotovo za pomoć o podršku osobama koje žive sa HIV-om.
pozdrav i svako dobro
Vidite, svako se bori na svoj način. Ja Vam predlažem da se priključite bilo kojoj organizaciji za pomoć obolelima pa da vidite na koji način i mogućnosti imaju da se bore za svoje korisnike. Ovo je samo jedan od načina izražavanja stavova i mišljenja. Verujem da ćete to razumeti. Mišljenja sam da ipak treba praviti razliku, jer je ovo jedan od načina da se skrene pažnja društva na ovu bolest. Predpostavljam da ste videli par kutijica za donacije na različitim mestima deci oboleloj od raka, a da li ste videli ikada kutiju za donacije deci oboleloj od HIV-a i da li biste pre dali donaciju za pomoć tom detetu ili detetu oboleloj od raka....grozna uporedba znam ali opet, ovo je jedini način da se skrene pažnja društva da je i ovo postoji i da je među nama...
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST UNIJE ORGANIZACIJA SRBIJE
KOJE SE BAVE ZAŠTITOM OSOBA KOJE ŽIVE SA HIV-OM I AIDS-OM
POVODOM MEĐUNARODNOG DANA SEĆANJA NA PREMINULE OD AIDS-A
HIV je danas podjednako zdrаvstvеni i socijalni izazov, a sve više opštedruštveni problem.
Pod sloganom “Uključi, nauči, osnaži” Srbija će u nedelju 15. maja 2016. obeležiti Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a (International AIDS Candlelight Memorial) i tako će se 13. put priključiti najvećem pokretu svetske zajednice u borbi za kraj HIV epidemije. Ovaj memorijal se svake godine u trećoj nedelji maja u većini zemalja u svetu obeležava od 1983. godine. Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a je globalni događaj koji sprovodi aktivna mreže ljudi koji učestvuju u odgovoru na HIV, uključujući i ljude koji žive sa HIV-om i AIDS-om kao i ključne populacije, a u znak sećanja na one koji su umrli od AIDS-a, zatim kako bi se pokazala solidarnost sa ljudima koji žive sa HIV-om, podigla svest u društvu, smanjila stigma i diskriminacija i dala nada novim generacijama.
Centralno obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a u Srbiji održaće se u Beogradu na Akademskom platou (kod Knez Mihailove ulice) u nedelju 15. maja. Tog dana, na tom mestu od 17:00 časova biće postavljena mobilna medicinska jedinica u kojoj će svi zainteresovani moći besplatno, dobrovoljno i poverljivo da se posavetuju i testiraju na HIV. Za ovo nisu potrebni nikakvi lični dokumenti i podaci. Oko 20:00 časova učesnici memorijala će na istom mestu crtanjem crvene mašne napraviti simbol borbe protiv AIDS-a unutar kojeg će upaliti lampione i napisati poruke podrške za osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om, a potom će u 21:00 čas zajedno sa okupljenim građanima ka nebu pustiti više od stotinu crvenih balona. Memorijalni dan će na isti ili sličan način u nedelju biti obeležen i u ostalim većim gradovima u Srbiji (Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica, Pančevo, itd).
Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a u Srbiji organizuju “Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om” i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku globalne farmaceutske kompanije “GlaxoSmithKline” i Medija centra Beograd, kao i gradskih organizacija Crvenog krsta, zavoda za javno zdravlje, kancelarija za mlade, drugih partnera, samouprava i organizacija na lokalnom nivou.
Povodom Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a, USOP poziva na poštovanje smernica Tematske grupe za HIV i AIDS Ujedinjenih nacija (UNAIDS), koje preporučuju vladama, organizacijama civilnog društva i donatorima da se poveća i poboljša učešće ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om u globalnom, regionalnom i nacionalnom odgovoru na AIDS. U skladu sa tim i ovom prilikom podsećamo državne organe i civilne organizacije da su u obavezi da poštuju GIPA (Greater Involvement of People Living with HIV/AIDS | veće uključivanje ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om) principe koji imaju za cilj ostvarivanje prava i odgovornosti osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, uključujuči i njihovo pravo na učešće u procesu donošenja odluka koje utiču na njihove živote. GIPA principi imaju za cilj da poboljšaju kvalitet i efikasnost odgovora na AIDS i od ključnog su značaja za napredak i održivost ovog odgovora.
Procenjuje se da u ovom trenutku jedna od tri osobe, od preko 3.000 ljudi u Srbiji koji žive sa virusom humane imunodeficijencije poznatim po skraćenici HIV, ne zna da je inficirana ovim virusom. Od početka epidemije (1985. godine) do kraja 2015. godine u našoj zemlji je registrovano blizu tri i po hiljade osoba inficirane HIV-om od čega je preko hiljadu umrlo od AIDS-a. Prema zvanično dostupnim podacima, u Srbiji trenutno živi oko 2.300 оsоbа inficirаnih HIV-оm, a brој ljudi kоd kојih је diјаgnоstifikоvаnа HIV infеkciја tоkоm 2015. gоdinе је zа 37% vеći nеgо 2014. gоdinе (178 u оdnоsu nа 130 оsоbа) i to je najveći brој novodijagnostifikovanih оd 1987. gоdinе. Prоcеnjuје sе dа u nаšој zеmlji јоš оkо 1.100 оsоbа nе znа dа је inficirаnо HIV-om.
Iako redovnim lečenjem i upotrebom savremene terapije HIV infekcija postaje hronično stanje sa kojim se kvalitetno i dugo živi, a time se ujedno smanjuje i mogućnost za veće širenje virusa, HIV pozitivne osobe u Srbiji danas, četiri decenije nakon prvog dijagnostifikovanog slučaja, sauočavaju se sa brojnim problemima pre svega sa neredovnim praćenjem toka lečenja usled česte nestašice testova potrebnih za kontinuiranu dijagnostiku, zatim sa malim brojem dostupnih lekova na pozitivnoj listi i to uglavnom onih antiretrovirusnih (ARV) lekova iz prve i druge generacije iz prošlog veka, dok se u zemljama u regionu već koriste savremeniji i manje toksičniji lekovi treće i četvrte generacije, kao i u velikoj meri prisutne stigme i diskriminacije prema osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om. Ističemo, da naša zemlja i dalje nema zvanično napisan protokol lečenja HIV pozitivnih osoba, a da se u praksi sasvim ne poštuju savremene preporuke Evropskog udruženja kliničara koji se bave lečenjem AIDS-a (EACS). Zabrinjava i činjenica da se Republička komisija za borbu protiv HIV/AIDS-a nije sastala godinama, kao i da je državna petogodišnja (2011-2015) Strategija o HIV infekciji i AIDS-u u Republici Srbiji, za koju inače nikada nije ni usvojen Akcioni plan, istekla prošle godine, a da u međuvremenu nova nije napisana.
Odlaskom najvećeg donatora za program borbe protiv HIV-a, Globalnog fonda iz Ženeve, koji je Srbiji od 2003. do 2014. donirao blizu 22,5 miliona evra, prestale su mnoge aktivnosti na ovom polju, a naročito je smanjena ili potpuno nestala podrška udruženjima koja pružaju razne servise, usluge zaštite i pomoć osobama koje žive sa HIV/AIDS-om. Iako je imala dovoljno vremena da se uz pomoć Globalnog fonda pripremi da preuzme na sebe obavezu za nastavak aktivnosti na sprečavanju širenja infekcije, zatim odgovornost za brigu prema HIV pozitivnim osobama, kao i zainteresovanost za održivost usluga i organizacija koje pružaju pomoć i zaštitu osobama koje žive sa HIV/AIDS-om, država Srbija to nije u potpunosti uradila. Zbog svega navedenog postoji opravdana bojazan da nas, ukoliko pod hitno ne pronađemo sistemsko rešenje, očekuju posledice koje će nas više koštati u odnosu na cenu prevencije.
Nadamo se da će nadležni u Srbiji ozbiljnije shvatiti naš apel i stvoriti sve preduslove za početak rešavanja problema koji se javljaju u pružanju kontinuirane i savremenije zdravstvene brige prema HIV pozitivnim osobama, zatim socijalne zaštite i programa stadndardizacije usluga organizacija i ustanova koje pružaju pomoć ovoj populaciji, kao i nastavak procesa edukacije mladih i ključnih populacija na temu prevencije HIV-a i smanjenja stigme i diskriminacije prema ljudima koji žive sa HIV-om i AIDS-om. U tom smislu, dajemo i punu podršku i pomoć državi u pripremi za učešće zvaničnih delegacija na svim bitnim sastancima i skupovima u svetu na kojima se razgovara o mogućim načinima za globalno zaustavljanje epidemije, smanjenja broja inficiranih od HIV-a i umrlih od AIDS-a, kao i smanjena stigma i dikriminacije, a jedan od tako važnih sastanaka na kojem će učestvovati najviše zvanica i eminentni stručnjaci iz celog sveta biće održan od 8. do 10. juna ove godine u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.