Neće biti izmeštanja azila za pse

Na skupu u prostorijama mesne zajednice, koji je organizovao Regionalni Arhus centar, desetak okupljenih građana iznelo je čelnicima grada svoje probleme – da im smetaju buka i neprijatni mirisi koji se šire iz azila.

- Pitamo gradske vlasti ko je dozvolio da se azil izgradi u gusto naseljenom delu grada, kada postoje propisi da takav objekat mora biti najmanje 500 metara udaljen od poslednje kuće – istakao je meštanin Vladimir Perija. - Od 2004. godine imamo ovaj problem,  ali nam je rečeno da se gradi neki objekat da bi se azil izmestio. Prodao sam stan na Prozivci da bi došao u miran kraj, a sada svakodnevno slušam užasan lavež pasa. Sami smo finansirali uvođenje struje i telefona, da bi se azil sada priključio na mrežu.

Stanovnici Zorke kažu da nemaju gde da se presele, jer tvrde da njihovi placevi zbog azila ne vrede ništa.

- To je kao da živimo pored deponije, od smrada nekad ne možemo da otvorimo prozore, živeti tu ne možemo, a opet nemamo se ni gde preseliti – dodala je Marlen Patarčić Ditrih, koja živi samo 44 metra od azila.

Kako je izneo Branko Kopilović, Zakon o planiranju i izgradnji jasno propisuje koji se objekti mogu a koji ne mogu graditi u zoni porodičnog stanovanja.

- Zašto nam služe zakoni ako se oni ne poštuju? Postoji li sada neko adekvatno rešenje ili svoja prava moramo tražiti na sudu? - pitao je Kopilović.

Građani se još  uvek sećaju perioda kada je u azilu bilo 700 pasa i strahuju da će se ta situacija ponoviti.

- Tada smo svašta gledali, kako se na nehuman način postupa sa životinjama a mi zaista od smrada i buke nismo mogli da živimo. Na ulicama ima na stotine pasa koji se moraju smestiti, šta će biti ako se azil proširi, ako se otvore vrata azila i u njima ponovo bude previše životinja? - podsetio je Igor Erdelji.

Odgovarajući na pitanja, Slobodan Milošev, direktor JKP „Čistoća i zelenilo“, u čijoj nadležnosti je azil za pse, naglasio je da se azil neće proširiti ni za metar, već će se samo izgraditi boksovi, kako propisuje zakon.

- Trenutno u takozvanom „prljavom“ delu imamo 20 boksova i za to postoji dozvola za rad. Kako po zakonu svaka životinja mora imati 2 metar betonskog i isto toliko peščanog dela u boksu, radi se na izgradnji još 200 boksova u takozvanom  „čistom“ delu – objasnio je Milošev. - Naravno da psi laju kad dođe neko nepoznat, ali se i vrlo brzo smire. U vrlo kratkom periodu udomili smo 60 pasa, a svi koji sumnjaju u naše reči mogu uvek da dođu i posete azil. Pitanje zbog čega je tu izgrađen je pitanje za prethodno rukovodstvo, mi smo ovu situaciju zatekli i moramo je rešavati.

Problemi koje su građani izneli nisu iznenadi prvog čoveka grada, koji zamerke građana smatra krajnje opravdanim. Međutim, gradonačelnik je jasno poručio – azil nema gde da se iseli!

- Objekat na toj lokaciji će se prevesti pod zakonske okvire, do sada smo u njega uložili oko 40 miliona dinara, a mesto azila ne možemo menjati, jer gde god da ga preselimo, naići ćemo na iste zamerke građana i na ovakvu situaciju – naglasio je Jene Maglai.

- Navodno je donesena odluka, nastavio je Maglai, da se azil premesti u objekat kod ciglane, u njega je uloženo mnogo novca, ali je on potpuno neuslovan, nema čak ni građevinsku dozvolu. U proteklih deset godina ništa se nije radilo po pitanju rešavanja problema pasa lutalica, i siguran sam da nijedna lokalna samouprava nije uspela da reši taj problem. Na ulicama je sada između 500 i 800 pasa lutalica, i ne samo što pokušavamo da azil podvedemo pod zakonske okvire, već i kontrolišemo čiji su psi i da li su čipovani i do sada je više od 300 građana platilo kaznu jer su puštali svoje pse na ulice. To je jedan veliki problem, koji moramo rešavati svi zajedno.