Počela Svetosavska nedelja
Sedmodnevni program počeo je himnom Svetom Savi, u izvođenju Mešovitog hora SKC „Sveti Sava“ , pod dirigentskom palicom profesora Veselina Jevtića, a manifestaciju je besedom svečano otvorio arhijerejski namesnik subotički, prezviter Miodrag Šipka.
„Zadovoljstvo mi je što po blagoslovu episkopa bačkog Irineja imam čast da otvorim Svetosavsku nedelju, u godini u kojoj Srpski kulturni centar „Sveti Sava“ obeležava jubilej. Želeo bih da podsetim i sebe i vas da ćemo se svako veče ovde sabirati u čast i spomen Svetoga Save, prvog srpskog arhiepiskopa. Imajući Svetoga Savu kao lika u koga gledamo, moramo da se trudimo da naš život bude onakav kakav nam je Sveti Sava predao. Rastko Nemanjić odrekao se ovozemaljskog blagostanja, bogatstva, carske krune i kao što pesma kaže svetlost pronašao u svetogorskom manastiru. Dakle, svi mi, koji sebe nazivamo hrišćanima, Svetosavcima, moramo da se trudimo da živimo onako kako nam je Sveti Sava predao, jer i svi naši slavni preci su i postali slavni, jer su se ugledali na Svetog Savu“, poručio je prisutnima prezviter Miodrag Šipka.
Prvo veče je, kao i svake godine, obeležilo otvaranje samostalne izložbe slika, ovoga puta savremenog srpskog slikara i scenografa, Dragana Bartule pod nazivom „Konaci i Konačišta“. U galerijskom prostoru Zadužbine Dušana Radića predstavljeno je 31 delo inspirisano autentičnim duhovnim nasleđem.
„Dragan Bartula je ušao u temu koja se zove nasleđe na najozbiljniji način i ovde on priča o uspomenama, o zaboravljenim snovima, prepisci, informacijama koje su se pogubile negde po tavanima, o onome čega više nema, pošto smo mi na nesreću na ovim našim prostorima uvek bili oskudni u čuvanju tradicije. On pokušava da ispegla to i vrati nazad kazaljku sata, te da nas upozori na stvari bez kojih ne možemo da funkcionišemo. Bez poznavanja sopstvenih korena, tradicije i faktografije mi nismo ništa, to neki i pokušavaju da nam urade, ali na sreću imamo autore poput Bartule, koji nas vraćaju razumu“, rekao je istoričar umetnosti, Dušan Milovanović.
Prema sopstvenom prizanju, inspiraciju za stvaranje, Bartula pronalazi u duhovnosti, čestim obilascima srpskih manastira, kao i spomenicima kulture.
„Moja poslednja fascinacija je moj boravak u Hilandaru. To je nešto što se ne može ispričati, to može samo da se doživi. Ali kao inspiracija su mi poslužili i svi drugi manastiri, ali ne samo autentični, sačuvani, nego i male ruševine i spomenici“, otkrio je umetnik Dragan Bartula, koji je do sada samostalno izlagao 45 puta.
Večeras će, sa početkom od19h, na programu biti književna tribina, na kojoj će biti predstavljena knjiga „Dolina srpskih kraljeva“, Milisava Savića. Pored autora, o knjizi će govoriti i prof. dr Radivoje Mikić.