"Pogrebno" sahranjuje u - kukuruzištu!

Po rečima članova porodice Đurić, njihov otac i muž, preminuo  je od srčanog udara 23. novembra prošle godine, pola sata pre ponoći i već iste večeri počele su pripreme za njegovu sahranu.

- Lekarska ekipa Hitne pomoći stigla je vrlo brzo i učinili su sve što su mogli. Nažalost, preminuo je i već posle pola sata mi smo nazvali JKP „Pogrebno“, čiji radnici su došli posle sat vremena i objasnili nam šta treba da uradimo sutra ujutru – kažu članovi porodice. - Telo pokojnika su odneli, a mi smo sutra ujutru otišli u preduzeće i kupili dva grobna mesta na centralnom groblju u Bajmoku i kompletnu opremu za sahranu. Sve smo odmah platili i bio je dogovor da nam sutra, na sam dan sahrane, u  7,45 časova pokažu gde će biti sahranjen. Kada smo po dogovoru otišli tamo i predali celokupnu dokumentaciju, sačekao nas je samo grobar i rekao nam da ima dve lokacije - jedna na samom kraju reda i druga na početku sledećeg reda. Šefa smo čekali oko pola sata i kako nije došao, grobar nam nije pokazao mesta, već predložio da ne bude na kraju reda jer je tamo korov, već da bude na početku novog reda.

Fotografija: Kraj reda koji je bio zarastao u korov

Porodica se sa tim složila, jer nije želela da se pokojnik sahrani negde gde je zapušteno i zakorovljeno. Međutim, kada su sinovi pokojnika, samo sat vremena pre sahrane, videli raku namenjenu njihovom ocu, blago rečeno, ostali su u šoku. Večna kuća iskopana je u njivi, na kukuruzištu, gde su se još uvek nalazile čutke i ostaci kukuruza.

- Tada je već bilo kasno da nešto uradimo. Kada je povorka stigla do tog mesta, svi su zanemeli od šoka. Otprilike desetak metara su ga nosili po njivi da bi došli do grobnog mesta. Od tuge, bola i sramote, za koju nismo krivi, nismo znali šta da radimo. Niko nije mogao da veruje da je na takvom mestu sahranjen čovek – nastavlja porodica koja je i dan danas u šoku.

Porodica je odmah kontaktirala JKP „Pogrebno“ i tražila od nadležnih da se taj prostor uredi. Na to uostalom obavezuje i Zakon o sahranjivanju i grobljima, koji u Članu 3. kaže da se „sahranjivanje vrši u skladu sa odgovarajućim sanitarnim propisima. a na način koji odgovara pijetetu prema umrlom, dostojanstvu mesta na kojem on počiva i uz poštovanje osećanja srodnika umrlog i drugih osoba koje su bile bliske sa umrlim“.

Fotografija: grobno mesto 10-ak dana nakon sahrane

- Dali su nam obećanje da će za dva dana sve biti očišćeno i sređeno. Posle nekih desetak dana izorali su tu njivu, ali je ceo prostor i dalje izgledao strašno, te zbog toga nismo organizovali 40 dana, već je na pomen izašla samo najuža porodica – pričaju dalje Đurići. - Trebalo je samo nam kažu da nema mesta, da nas upute na drugo groblje, gde ima uređen prostor, a ne da nas sačeka njiva.

Pored bola zbog gubitka oca i životnog saputnika, svaki put kad ode na groblje, članovima porodice Đurić, sinovima i udovici Ilonki, koja je sa Jovom u braku provela 43 godine, otvori se nova rana.

- Duša nas boli kada vidimo gde počiva. Obratili smo se gradskom, javnom preduzeću jer smo im verovali. Imali smo poverenja u njih, a oni su na najstrašniji način pogazili dostojnstvo preminulog. Naša bol za njim je velika, a ovim činom ona je još strašnija. Nikome na svetu ne bi poželeli da prolazi kroz ovako nešto i nadamo se da se ovo više nikome i nikada neće dogoditi - poručuje porodica Đurić.

Zbog svega ovoga, po rečima advokata Lidije Opačić, porodica će zaštitu svojih prava potražiti na sudu.

Komentar na ovu nemilu situaciju zatražili smo od JKP „Pogrebno“, koje ovim grobljem upravlja od početka aprila prošle godine, odnosno od donošenja nove gradske odluke o sahranjivanju.  

- Do tada je brigu o uređenju i održavanju centralnog groblja u Bajmoku, koje je inače gradsko groblje, vodilo pogrebno preduzeće „Klinocki“ i mi smo odavno upozoravali na problem sa nedostatkom grobnih mesta – kaže Vesna Prćić, direktorka JKP „Pogrebno“. - Slučaj ne želim da komentarišem, jer smo primili opomenu pred tužbu u kojoj porodica ima dva zahteva - prvi je da se taj deo groblja uredi i to će biti urađeno, a drugi je odšteta od milion dinara, koji smo mi odbili kao neosnovanu i po osnovu i po visini.