Radionica „Progovori o pregovorima“
BOŠ je pokrenula ovu inicijativu sa namerom da doprinese evropeizaciji Srbije uz aktivno učešće organizacija civilnog društva u samom procesu pregovora. Namera je izgradnja partnerskog odnosa i dijaloga između civilnog društva i vlasti i uključivanje što većeg broja zainteresovanih subjekata.
Odlukama Vlade koje su pratile otvaranje pregovora prepoznata je uloga civilnog društva i potreba za organizovanjem javnih debata o pregovorima. Međutim, te odluke ne sadrže model i način na koji će te vrste konsultacija i saradnje biti realizovane što ostavlja prostora za sumnju u demokratsko realizovanje čitavog procesa.
„Iako su pregovori počeli u januaru, dosta toga je ostalo nejasno, nije kompletiran pregovarački tim. Nemamo jasan model na koji način će se vršiti konsultacija ne samo sa organizacijama civilnog društva već i sa svim ostalim akterima za koje je bitan ovaj proces – a to je celo društvo, sindikati, privreda. Isto tako, ono što nedostaje celom procesu je nivo transparentnosti celog procesa odnosno nije jasno u kom momentu će odluke i dokumenta biti objavljivani, biti dostupni javnosti i svim građanima“, izjavila je Danijela Božović, koordinatorka projekata BOŠ.
Iz iskustva onih koji su tim putem već prošli ukazuju se dva modela, zatvoreni i otvoreni, i to na osnovu toga da li je na prvom mestu brzina integracija ili demokratska kontrola celog procesa sa uključivanjem Narodne skupštine. Hrvatska se, na primer, odlučila za zatvoreni model koji nije uključivao civilno društvo u većoj meri što je rezultiralo slabom podrškom na kraju procesa. Sa druge strane pozitivan je primer Slovenije koja je kroz otvoreni model i uključivanje Narodne skupštine ostvarila veću transparentnost, podršku a i mnogo veću informisanost građana budući da su sve odluke morale da put do Brisela traže preko najvažnijeg predstavničkog tela.
Ključni principi zato trebaju da budu transparentnost, odgovornost i inkluzivnost bez kojih se neće moći uticati na bilo koju reformu značajnu za društvo. S obzirom na prethodno iskustvo organizacija civilnog društva kada je praksa u odnosu sa vlastima bila neorganizovanje javnih rasprava i neobjavljivanje dokumenata postoji određeni strah da će se sa tim ignorisanjem civilnog društva nastaviti.
„Na osnovu toga moramo uložiti duplo više napora jer ovo je jako bitan proces i zavisno od toga na koji način budemo oblikovali reforme tako ćemo oblikovati našu budućnost“, rekla je Božovićeva.
Arhus centar se prvenstveno bavi zaštitom životne sredine gde smo svedoci da se usvojene norme ne primenjuju u najvećem broju slučajeva ali su spremni da u ovom procesu učestvuju u punom kapacitetu budući da poglavlje koje se bavi njihovim područjem interesovanja još nije otvoreno u procesu pregovaranja.
„Regionalni Arhus centar koji se bavi zaštitom životne sredine doprinosi samo u jednom segmentu ali od BOŠ je prepoznat kao partner u okviru ovog projekta i pozvali su nas da im pomognemo u realizaciji. Mislim da smo krenuli na vreme da se udružujemo i da vidimo kako da doprinesemo svemu tome. Poglavlje 27 još nije otvoreno, to tek predstoji, tako da verujem da ćemo dobro da se priremimo,“, rekla je Barbara Sudarević iz Arhus centra.
