Razgovor s povodom: Srđan Samardžić, načelnik Komunalne policije grada Subotice

Velika očekivanja vrlo često donose i velika razočarenja. Čini se da je tako bilo i sa osnivanjem Komunalne policije. Usled poplave obećanja kako će pojavom komunalnih policajaca na ulicama niz problema, kao što su komunalni nemar, štete koje obesni pojedinci nanose gradskoj imovini, razne vrste zagađenja životne sredine, noćna galama naročito iz kafića i još puno toga drugog biti rešeno, mnogi su poverovali u „čarobni štapić“ koji će se naći u njihovim rukama i jednim zamahom preokrenuti stanje, a grad pretvoriti u oazu reda i mira. Koliko su ta verovanja bila realna?

— Mi jesmo u službi građana, i stojimo im na raspolaganju 24 sata dnevno kontaktom preko telefonskog poziva na broj 626- 988 i nikada se nije dogodilo da se patrola na terenu nije odazvala nečijem pozivu. Jer tek izlaskom na lice mesta može se tačno utvrditi da li je ova ili neka druga služba nadležna za rešavanje prijavljenog problema. U slučaju kada Komunalna policija kroz svoja zakonska ovlašćenja može da ga otkloni, ona to i čini, a ako ne može, onda informaciju prosleđuje onima koji su odgovorni. Sačinjavaju se službene beleške ili zapisnici kao i fotografije, dakle, o svakoj prijavi vodi se evidencija i građani mogu da dobiju povratnu informaciju šta je povodom nje učinjeno. To je ono što je realno, kao i da je često potrebno izvesno vreme da se preduzmu mere da bi se ispoštovala procedura, koje moramo da se pridržavamo. Ali, u tom periodu događa se da se javlja nezadovoljstvo građana i mišljenje kako „ništa nije urađeno“, i onda nam stižu negativne reakcije, kaže Srđan Samardžić, načelnik Komunalne policije u Subotici.

Pojava patrole Komunalne policije u automobilu izaziva komentare da se oni samo „vozikaju“, a ukoliko peške obilaze grad da se „šećkaju“. Jasno je da nije moguće udovoljiti svima, ali objektivno, koliko su komunalni policajci zaposleni dok su na dužnosti, bez obzira da li su u kolima ili bez njih?

— Ovo je grad od oko 140.000 stanovnika, i bilo bi potrebno da je na svakih 5000 građana po jedan komunalni policajac. Ali, to nije tako, od 20 zaposlenih 17 je aktivno – imamo i dve koleginice na porodiljskom odsustvu, pošto smo prilikom zapošljavanja morali da ispoštujemo ravnopravnost polova, dakle, oni treba da pokriju svu tu teritoriju, od grada, pa do Palića, Bajmoka, Tavankuta, Čantavira, i da ne nabrajam. Dogodi se da patrola primi poziv iz grada, a nalazi se u nekom naselju, i zaista je onda potrebno vreme da se odazove svojim prisustvom na licu mesta. Samo da ilustrujem da smo za prva tri meseca imali 1450 intervencija, od kojih smo oko 1270 rešili, pa je lako izračunati koliko je to na dnevnom nivou i tako doći do odgovora na prethodno pitanje, objašnjava Srđan Samardžić.

Prevencija ili represija?

Kada se građani upitaju, njihove reakcije uglavnom su da očekuju da Komunalna policija ne samo obilazi teren i evidentira, odnosno prenosi drugima informacije, nego da reaguje na licu mesta, odnosno da u najmanju ruku izriče mandatne kazne. Koliko su takve sugestije prihvatljive?

— Novi Zakon o prekršajima izbrisao je mandatnu kaznu kao vid represivne mere i uveo prekršajni nalog umesto nje. Mi smo donošenju tog Zakona išli u susret i prilagodili gradske odluke, pre svega Odluku o komunalnom redu koja je nama osnovni instrument delovanja, kao i Odluku o zoohigijeni i još neke druge. Prekršajni nalozi su mnogo efikasniji način sankcionisanja, jer podrazumevaju da onaj ko u roku od osam dana uplati iznos za koji se tereti, dobija umanjenje od 50 odsto. U Srbiji jedino Subotica i Novi Sad su 1. marta ispisali prvi prekršajni nalog, i mogu da kažem da smo ih u martu doneli čak 94, kaže Srđan Samardžić.

Da li to znači opredeljenje za represivnije mere nego do sada?

— Naša polazna premisa nije izricanje represivnih mera po svaku cenu, nego otklanjanje problema. Ako mera upozorenja može da ga eliminiše, onda se radije i prevashodno njome služimo. Naša ovlašćenja su upozorenje, koje se i najviše koristi na terenu, zatim usmeno naređenje, provera identiteta, dovođenje – samo kada osoba kod sebe nema nikakav zvanični dokument koji bi potvrdio njen identitet. U tim slučajevima se on dovodi samo do prostorija redovne policije. Komunalni policajci na terenu imaju pravo da prekršioca pregledaju kao i predmete koje koristi tom prilikom, da mu ih privremeno oduzmu, da koriste video nadzor na lokacijama gde ima najviše prekršaja, a kao poslednja stavka je upotreba sredstava prinude – fizičke snage, gumene palice i sredstava za vezivanje, ali samo ako policajac drugačije ne može od sebe i drugih da odbije napad, objašnjava Srđan Samardžić.

Šta je komunalna policija?
Koja su ovlašćenja komunalne policije
Obaveze i dužnosti komunalne policije

Što se tiče video-nadzora, o njemu se već godinama govori, ali još uvek nije uveden, što bi i Komunalnoj policiji znatno olakšalo posao?

— Mogu da vam kažem sada prvi put javno da smo u našim patrolnim kolima već uveli video- nadzor, odnosno kroz šoferšajbnu se snimaju situacije na terenu i ovi snimci za sada nam služe samo za internu upotrebu, znači da možemo da imamo jasniju sliku dešavanja na terenu. Znači, kola idu i snimaju, i posle se taj snimak pregleda i utvrđuje ponašanje učesnika u zbivanjima i kako su komunalni policajci reagovali. Ponavljam, za sada je to samo za naše potrebe, a nadamo se da će jednog dana moći da se koristi i kao dokazni materijal, otkriva Srđan Samardžić.

Građani – najbolji saradnici

Iako su prisutne negativne reakcije Subotičana na pomen Komunalne policije, jedino što može da bude opravdanje i smisao njenog postojanja jeste upravo saradnja sa građanima. Sudeći prema broju poziva, nje ne nedostaje, ali i sama policija mora da se reorganizuje i nađe način da negativna mišljenja ne budu preovladavajuća. Kako to postići?

— Iako smo Komunalna policija, mi smo ipak policija, a to podrazumeva i represivno delovanje što, mora se priznati, nikada nije široko omiljena delatnost. Koliko nam građani budu pomagali, toliko ćemo im više biti na usluzi, ali postoji u mnogo slučajeva ta lažna solidarnost ili politika nezameranja, da se ne prijavi neko za koga znamo da čini nešto što nije dozvoljeno, a očekujemo od Komunalne policije da ga otkrije i spreči, umesto da joj pomognemo. Dakle, građanin mora da bude na prvom mestu, prvo lice množine! Što se tiče promena u našem radu, one neće biti u, nadamo se, skorom povećanju broja komunalnih policajaca, već i u reorganizaciji rada. Popunom komunalnih policajaca do zakonom propisanog limita planiramo da pređemo sa osmočasovnog na rad u smenama u režimu 12-24 i 12-48, čime bi se bolje iskoristili ljudski potencijali, povećala prisutnost na terenu i smanjila nepotrebna iscrpljenost ljudi dužim odmorom posle noćne smene. Zatim, razvijaćemo koncept „komunalni policajac – komšija“ kroz direktan i neposredan kontakt sa sugrađanima, imaćemo češće akcije po određenim delovima grada i periodima dana – asistencija kod „pauka“, kontrola radnog vremena, kontrola oštećivanja komunalnih objekata i drugo. Prisustvo komunalnih policajaca treba da bude češće u prigradskim naseljima, u početku najmanje jednom nedeljno, a ukoliko bi to uslovi dozvolili sa mesnim zajednicama dogovorili bi se za odvajanje jedne prostorije kao mesta za prijem građana. Pored toga, želimo da uvedemo „Dan otvorenih vrata“ gde bi pozivali predstavnike društvene zajednice da se upoznaju sa radom Komunalne policije i daju predloge i sugestije kako da se unapredi rad. Zacrtali smo i saradnju sa osnovnim školama i vrtićima u smislu organizovanja „Časa sa komunalnim policajcem“ gde bi se deca poučavala o čistoći grada i čuvanju komunalnog reda. Tu je, naravno, i saradnja sa medijima da bi se javnost objektivno informisala i afirmisala služba, a izbegao be se senzacionalistički i negativni stav o njoj, kaže Srđan Samardžić.

KONTAKT - Građani, kao i do sada, mogu sa Komunalnom policijom u svako doba da ostvare kontakt pozivom na broj 626-988, ili slanjem mejl poruke na adresu gukomunalnapolicija@subotica.rs ili dostavljanjem pismenih zahteva u prostorije Komunalne policije na trećem spratu Gradske kuće. Najviše prijava do sada je bilo oko držanja domaćih životinja, pasa-lutalica i onih koje su vlasnici pustili na ulice, zatim nepropisnog parkiranja, stvaranja divljih deponija i bacanja smeća na javnu površinu. Svi pozivi se evidentiraju, ali se može dogoditi da su komunalni policajci na terenu i intervenciji i ne mogu odmah da se jave. Isto tako dešava se da isti problem prijavi više građana, pa neki imaju utisak da policija njihovu prijavu nije uzela u obzir, iako je u međuvremenu već pokrenut postupak za njegovo rešavanje.