Subotica ne odustaje od poreskih prijava

Upitan zašto je Subotica jedan od retkih gradova u kojima svi obveznici ponovo moraju podnositi prijave, zbog čega se stvaraju gužve, kako u Gradskoj kući, tako i po mesnim zajednicama, Maglai je rekao da je takvu odluku donela Skupština grada u novembru prošle godine, tako da je ona obavezujuća.

U međuvremenu je, po njegovim rečima, rok za podnošenje prijava produžen sa kraja marta, na kraj juna, a ako bude potrebe taj rok će i nakon toga biti dodatno produžen.

"Neće biti kažnjavanja po tom osnovu, ako neko nije podneo poresku prijavu, čak ćemo i produžiti rok posle 31. juna, ako bude potrebe. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, gledaćemo da maksimalno pojednostavimo proceduru, rekao je Maglai gostujući na lokalnoj Ju eko televiziji.

On je kategorično odbacio mogućnost obustavljanja ovog postupka, s obrazloženjem da "svaka uređena sredina mora imati uređen sistem plaćanja poreza.

"Smatram da svaki naš član zajednice, prema svojim obavezama i mogućnostima treba da doprinosi opstajanju i razvoju ove zajednice. Da bi to postojalo, moramo imati tačnu evidenciju poreskih obveznika i obaveza, rekao je Maglai.

On smatra da je neprimereno da neki sugrađani uredno izmiruju svoje obaveze po pitanju poreza, a neki ne izmiruju, a samim tim i ne doprinose zajednici, jer se od tih poreza finansira zdravstvena, socijalna zaštita, obrazovanje i predškolske ustanove na lokalnom nivou. Iz tog razloga, dodao je Maglai, prvi put u istoriji Subotice objavljeni su spiskovi pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika koji na osnovu javnih prihoda lokalnoj samoupravi duguju više od 715 miliona dinara.

Što se tiče poreza na poljoprivredno zemljište, koji će biti mnogo veći u odnosu na prethodni period, gradonačelnik Subotice je, uz konstataciju da je te izmene utvrdila republička Skupština, rekao da ne zna da li je on među najvećima u Srbiji.

Do prošlogodišnjih izmena zakona o oporezivanju, porez na zemljište je bio toliko mali da je bilo neisplativo štampati rešenja i slati uplatnice, a od ove godine poljoprivrednici će za najbolje zemljište plaćati 3.270 dinara poreza po hektaru, dok će porez na lošije zemljište biti upola manji.

"To je jedna od onih alatki sa kojima su pokušali da zamene ono što su ukinuli lokalnim samoupravama. Ukinuti su mnogi prihodi i velikim delom i transferna sredstva i sada su na ovom porezu pokušali da nadomeste te izgubljene prihode lokalnim samoupravama, rekao je Maglai.

Gradonačelnik Subotice je ocenio da u ovom slučaju problem ne predstavlja visina poreza, već naknada za odvodnjavanje, i najavio da će zatražiti ukidanje tog nameta s obrazloženjem da u Subotici nema nikakvog odvodnjavanja.

"Naši vlasnici poljoprivrednog zemljišta plaćaju nešto za šta ne dobijaju nikakvu protivuslugu i najverovatnije će Grad Subotica inicirati u skorijem vremenu kod nadležnog državnog organa da se preispita plaćanje naknade za odvodnjavanje, jer smatramo da za onu uslugu koja se ne pruža ne treba ništa da se plaća, rekao je Maglai.