Učenicima predstavljene mogućnosti za studiranje u zemljama Evropske unije

Đacima je predstavljen Erasmus plus program, koji do 2020. godine pruža mogućnost studentima  da  jedan ili dva semestra provedu na nekom od univerziteta u zemljama Evropske unije u okviru studentske razmene ili da upišu master studije.

- Razmena se ostvaruje u okviru saradnje koji naši univerziteti imaju sa partnerskim univerzitetima u Evropskoj uniji. Studenti se nekoliko meseci ranije prijavljuju na konkurs univerziteta, odlaze i studiraju u jednom unapred planiranom programu, slušaju i polažu na univerzitetu u Evropskoj unija, a to im se nakon povratka na fakultet priznaje. Na ovaj način oni stiču dodatno znanje i iskustvo, koje ne bi imali prilike da steknu studirajući samo u svojoj zemlji. Mogućnosti za studentske razmene su aktuelne već od druge godine studija na osnovnim studijama, masteru i doktorskim studijama. Za razliku od studentskih razmena gde studenti dobijaju našu diplomu u kojoj je upisano iskustvo iz inostranstva, celokupne master studije na Erazmus Mundus zajedničkim master programima podrazumevaju sticanje strane, višestruke diplome. Upisuje se program koji traje dve godine, ima nekih stotinak programa, a studenti provode po jedan semestar na tri ili četiri univerziteta koji zajedno sprovode program - kaže Goran Bogunović iz  Fondacije Tempus.

Mladima od 17 do 30 godina na raspolaganju je i evropski volonterski servis, koji im nudi mogućnost da od dva do dvanaest meseci volontiraju u inostranstvu.

- Postoje platforme na kojima mladi mogu istražiti koje su to mogućnosti. Mogu  da volontiraju na programu koji im je tematski blizak  kao što je zaštita životne sredine, rad sa decom, u ustanovama kulture ili slično. To su projekti od javnog interesa za lokalnu zajednicu- kaže Bogunović dodajući da su mladi iz naše zemlje najviše zainteresovani za  boravak u  Španiji i Nemačkoj.

U okviru tribine, predstavnici Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije predstavili su i publikaciju „Mitovi o EU“.

- Publikacija „Mitovi o EU“ jeste još jedan alat da približimo teme koje su značajne za svakodnevni život građana. Pokazalo se da su mitovi veoma prisutni u javnosti. Odabrali smo dvadetesetak najznačajnijih kao što su da ćemo izgubiti nacionalni identitet, upotrebu ćirilice, zatim mit da će naša poljoprivreda izgubiti ono što trenutno postiže, da će doći do velikog „odliva mozgova“ kada uđemo u Evropsku uniju. Sve ove priče su mitovi i nama je važno da ih razbijemo argumentima, činjenicama jer su mnoga istraživanja urađena na ove teme i pokazalo se da su to samo mitovi-kaže Marija Simić, savetnica za komunikacije  Kancelarije za evropske integracije.