ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U SUBOTICI

Nakon Beograda i drugih gradova u Srbiji, ciklus razgovora Zašto kažeš ljubav? nastavlja se ovog oktobra u Subotici, u Kulturnom centru Klara i Rosa (Šandora Petefija 15). 

U petak, 4. oktobra, s početkom u 18 sati, pozivamo vas da se pridružite još jednoj diskusiji koja se bavi skrivenim uticajima koji vode ka porastu nasilja među mladima, uz poseban osvrt na ulogu društvenih normi i stereotipa.

Ovoga puta, razgovaraćemo o tome kako etničke, rodne i polne razlike utiču na međuvršnjačko nasilje, te na koji način normalizacija nasilja u društvu ostavlja trag na mentalno zdravlje adolescenata. Takođe, otvorićemo temu aktivizma kao alata za suprotstavljanje ovim izazovima, ali i osvetliti specifične rizike sa kojima se suočavaju aktivisti i aktivistkinje kada govore o ovim pitanjima.

Učesnici razgovora:

Prim. dr sci med Jasminka Marković, osnivačica ordinacije “Krug” u Novom Sadu i stručnjakinja za dečiju psihijatriju sa bogatim kliničkim iskustvom.

Aurelija Đan, psihološkinja i psihoterapeutkinja, sa posebnim fokusom na marginalizovane grupe i rad u oblasti rodnih studija.

Gordana Vukov Ciganjik, aktivistkinja i kulturna radnica, suosnivačica udruženja “Klara i Rosa”, koja kroz svoj rad osmišljava i realizuje brojne kulturne projekte u Subotici.

Moderaciju će voditi Tamara Marković, nezavisna menadžerka u kulturi, koja će se postarati da otvorimo i istražimo ključne teme vezane za nasilje, mentalno zdravlje i ulogu aktivizma u današnjem društvu.

Za sve one koji žele direktno da se povežu sa učesnicima, omogućićemo prijave za individualne razgovore na prijave@krokodil.rs.

O učesnicama:

Prim dr sci med Jasminka Marković, dečja psihijatrica i psihoterapeutkinja, osnivačica ordinacije Krug u Novom Sadu. Završila je osnovne studije, magistrirala i doktorirala na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Ima bogato kliničko iskustvo u dijagnostici, farmakoterapiji i psihoterapiji dece, adolescenata i porodica. Više od dvadeset godina je bila zaposlena na Odeljenju za dečiju i adolescentnu psihijatriju, Klinike za psihijatriju, KC Vojvodine u Novom Sadu. Radila je sedam godina i na Medicinskom fakultetu pri Katedri za psihijatriju i medicinsku psihologiju, gde je birana u zvanje docenta. Član je radne grupe Ministarstva zdravlja za unapređenje rada sa decom i porodicama dece sa spektrom autističnih poremećaja i član predsedništva Društva za dečiju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije (DEAPS).

Oblasti kojima se bavi su dečja psihijatrija, psihoterapija mladih i odraslih, edukacija i supervizija u oblasti mentalnog zdravlja mladih.

Aurelija Đan je psihološkinja i psihoterapeutkinja sa bogatim iskustvom u radu sa marginalizovanim grupama, uključujući LGBT zajednicu, izbeglice i žene koje su preživele nasilje. Takođe, ima zvanje mastera rodnih studija, koje je dobila na Centralnom evropskom univerzitetu u Budimpešti. Radila je u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, gde se bavila pitanjem bezbednosti mladih, a takođe je sarađivala sa međunarodnim organizacijama na projektima podrške ranjivim populacijama. Danas je posvećena psihoterapiji, radeći sa individuama i grupama na unapređenju mentalnog zdravlja, kao i podršci zaposlenima u stresnim radnim okruženjima. 

Gordana Vukov Ciganjik, diplomirana glumica, aktivistkinja i kulturna radnica. Suosnivačica udruženja Klara i Rosa u Subotici, jedna od inicijatorki osnivanja Centra za savremenu kulturu i umetnost.

Rođena je 1984. godine u Subotici. Završila je Gimnaziju u Subotici a Fakultet dramskih umjetnosti na Cetinju, odsek gluma. Radila je u gradskoj fondaciji za kulturu, igrala u pozorišnim predstavama, kreirala i vodila dramske radionice za različite starosne grupe. Osmišljava i realizuje različite umetničke i kulturne projekte.

Kao polaznu tačku za razgovor koristićemo rezultate “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL.

Na događaj su pozvani učenici i učenice srednjih škola iz Subotice, a dvadeset najbrže prijavljenih putem e-mail adrese prijave@krokodil.rs imaće priliku da uoči događaja učestvuju u dinamičnom međusobnom upoznavanju jedan-na-jedan kome će prisustvovati i učesnici panel diskusije koja će uslediti nakon upoznavanja. Ideja je da se već na samom početku susreta, stvori atmosfera ad hoc zajednice u kojoj se svi osećaju slobodnim da podele svoja mišljenja i iskustva.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.