Pomen junacima Srpske Vojvodine i plemenitim žrtvama subotičkim iz 1849. godine

Удружење Срба Суботице "Арсеније Чарнојевић", поводом 175. годишњице од Капоњске битке, у уторак, 5. марта организује помен за српске јунаке тог боја из 1849; за све који су се борили за Српску Војводину 1848. и 1849. године; као и за жртве преког суда који је, након пада Србобрана у априлу те године, у Суботици осудио на смрт четрдесет и троје Срба.

Парастос ће се одржати након Свете Литургије, која почиње у 8:30 часова, у храму Светог Вазнесења Господњег. Обред ће бити служен пред спомен-плочама које је Црквена општина подигла лево и десно од улаза у храм, 1928. године, на 70. годишњицу Револуције из 1848.

Битка код Kапоње (на путу из Суботице према Бајмоку), одиграла се 5. марта 1849. године, између аустријске Царске војске, састављене од Срба из Петроварадинске националне гарде, сремских граничара, припадника Шајкашког батаљона, добровољаца из Сомбора, других крајева Бачке и Kнежевнине Србије, укупне снаге до 4.000 бораца и Мађарске револуционарне војске, снаге до 15.000 војника, који углавном нису били Суботичани (иако су значајно учествовали и суботички одреди), а међу којима је било и елитних коњаника – хусара, из Сенте, Сегедина и околине.

Царском војском командовао је мајор Димитрије Стејин из Шајкашке, са помоћником мајором Драгићем из Старе Пазове. Kомандант Револуционарне војске био је потпуковник Ласло Гал, из Арада. Због одсуства коњице, неповољног терена и бројчане надмоћи противника српске јединице су изгубиле битку и повукле се према Сомбору.

Битка код Капоње означила је почетак великог страдања српског народа у Бачкој, јер је озлоглашени револуционарни генерал Мор Перцел 3. априла са 11.000 војника и 24 топа успео да освоји Србобран, који је бранило око 2.000 српских бораца. Пошто је пад овог симболичног места уследио после чак четири покушаја непријатеља да њиме овлада, Перцелова војска је извршила страшну одмазду над становништвом. Убијено је између четири и пет хиљада људи, односно пола становника Србобрана, порушен је и спаљен чак 1.381 објекат, а сличну судбину доживеле су и Турија, Надаљ,  Чуруг, Ковиљ и Ђурђево, док поход није заустављен српским победама код Титела и Мошорина.

У Суботици, као значајном војном центру Мађарске револуције, у затворима је држано много људи са свих фронтова. У периоду од 24. фебруара до 25. маја 1849. године, погубљено је четрдесет и троје Срба. Од њих само један је био Суботичанин, угледни трговац Петар Радић. Страдала је и неколицина људи из Баје, Бајше, Пачира и Сенте, али је највећи број погубљених, њих 32, било из Србобрана, те ће помен служити и свештенство из тог града, уз присуство гостију и потомака страдалих.

Спомен плоче подигнуте су на иницијативу свештеника Марка Протића, који је прикупио податке о страдалима. Иако израђене од гранита, оне су напукле од детонација које су срушиле зграду црквене општине приликом савезничког бомбардовања Суботице, 1944. године.

Српска православна црквена општина суботичка и Удружење Срба Суботице "Арсеније Чарнојевић" позивају наш народ да се окупи и у молитви ода почаст страдалницима тих трагичних времена, јер је сећање на жртве пале за слободу, веру и идентитет света дужност свих генерација. Догађаји из 1848. и 1849. јесу део историје ових простора и на њих сећање негују сви народи који су у њима учествовали, па и српски, који је тада изнедрио многе знамените људе, идеје али и доживео велика страдања. Болних тренутака се сећамо и за жртве се молимо, негујући мир, суживот и међусобно разумевање као највише вредности до којих смо дошли за ових 175 година и које заједно негујемо.