Predstava: Petar Mihajlović: Radnička hronika
Igraju:
Srđan Sekulić
Bojana Milanović
Jelena Mihajlović
Milan Vejnović
Dimitrije Dinić
Igor Greksa
Marko Vasiljević
Dimitrije Aranđelović
Režija: Veljko Mićunović
Dramaturg: Slobodan Obradović
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Marko Marosiuk
Saradnik za scenski pokret: Igor Greksa
Muzičar: Geza Kučera ml.
Inspicijent i sufler: Vesna Galešev
Biografija pisca
Petar Mihajlović rođen je 1979. u Kragujevcu. Studirao medicinu, upisao treću godinu prava, a potom diplomirao dramaturgiju na FDU u Beogradu. Dobitnik je nagrade „Slobodan Selenić“ i Sterijine nagrade na konkursu za originalni domaći dramski tekst. Po njegovim tekstovima su realizovane predstave Gavran (Dadov, 2004.), Pisati skalpelom (KST Kragujevac, 2006.), Radnička hronika (NP Banja Luka, 2010.), Švajcarska (NP Banja Luka, 2017.), Dvesta (KST Kragujevac, 2018.) i više od petnaest radio-drama, radio-minijatura i kratkih igranih filmova. Kao scenarista potpisao je nekoliko TV serija i dugometražnih igranih filmova. Izdao je zbirku kratkih priča Serijski samoubica (Jefimija, 2000.), roman Ništa (Geopoetika, 2013.) i knjigu priča Niko (Solaris, 2018.), dok se tokom 2020. godine očekuje izlazak njegovog drugog romana Ojmjakon. Stalno zaposlen u Jugoslovenskoj kinoteci.
BIOGRAFIJA
Veljko Mićunović (1986.) diplomirao je pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Kao asistent režije sarađivao je sa Jiržijem Menclom i Paolom Mađelijem.
Predstave koje je režirao gostovale su i nagrađivane na više od trideset festivala kod nas i u inostranstvu. Među njima su: Sterijino pozorje, Drama festival- LJubljana, MESS- Sarajevo, Bitef, Grad teatar- Budva, Jugoslovenski pozorišni festival- Užice, Festival malih scena- Rijeka.
Predstave:
Jugoslovensko dramsko pozorište U lovu na bubašvabe, Beogradsko dramsko pozorište Život je pred tobom, Smrt trgovačkog putnika, Anđeli čuvari, Narodno pozorište, Beograd Nesporazum, Prah,Slovensko narodno gledališče, Maribor Garderober, Zvezdara teatar Gozba, Narodno pozorište, Subotica Kičma, Crnogorsko narodno pozorište Revizor, Urnebesna tragedija, Samoubica, Boško Buha, Beograd Robin Hud.
REČ REDITELJA
Može li običan čovek, koji čini većinu čovečanstva da živi normalno ili je obezličen kao u robovlasničkom sistemu? Zvuči levičarski u globalnom kontekstu, a na istom tragu, mogli bismo se zapitati i na primer da li radnici idu u teatar…
Optikom kojom bismo se ograničili na vlastito vreme i prostor, pitanje bi moglo biti drastičnije i isključivo: “Otpor i samo otpor” ili uz devizu “strpljen – spašen”? Pitanja se ovom dilemom odmah i množe i uvlače u sitauciju apsurda. Šta bi bilo kad bi radnici prestali da rade, kad već ne mogu da žive od rada? Šta bi bilo ako bi i na kratko počeli da slave taj svoj život jedini bez rada, po cenu da žive na hlebu i vodi? Bio bi to test izdržljivosti i za njih i za one koji upravljaju društvenim sistemom i pomno brinu o rastu BDP-a… Ko bi preživeo u tom netom narušenom poretku našeg sistema u procesu večite “bolne tranzicije” koja, je li, traži žrtve i odricanja na magistralnom putu “u korist svetle budućnosti”, s plemenitim ciljem stvaranja najboljeg od svih najgorih sistema što ga je čovek iskusio - za kakav slovi kapitalistički “sa ljudskim licem”? Da li bi otpor poniženju života zapravo značio slavljenje života? Ili bi u isti mah značio kolektivno radničko samoubistvo? Pa nije valjda da bi se taj običan čovek – radnik, našao u situaciji da je uzeo praćku da gađa tenk? Ili jeste?!
Ova crnokomična, ova tragi - groteskna hronika jednog radničkog otpora je angažovana da zagrebe po slično zamršenim pitanjima i životnim batrganjima malog čoveka – radnika.
