Treći festival ekologije i antifašizma „Ekoslavija“
Treći festival ekologije i antifašizma „Ekoslavija“
Treći festival ekologije i antifašizma „Ekoslavija“ u Subotici održava se 9. i 10. septembra 2022. (petak i subota) u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“.
- „Promovišemo ekološke principe kao i životni stil koji ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ekologiju i borbu za zdravu životnu sredinu posmatramo kao borbu protiv kapitalističkih odnosa u društvu i ne odvajamo je od klasne borbe.
Promovišemo antifašizam kao univerzalnu humanističku vrednost i temelj društva zasnovanog na jednakosti, bratstvu i solidarnosti među ljudima.
Smatramo da susret ova dva koncepta i njihovo sprovođenje u praksi, zaštite životne sredine u odnosu na prirodu i antifašizma u odnosu na društvo može obezbediti održiv razvoj i jednakost i humane odnose u našim selima, gradovima i društvima, zato – EKOSLAVIJA!“
Tribina predviđena za petak 09.09.2022. u terminu od 16:30h do 18:30h:
POSLEDICE ZELENOG KAPITALIZMA PO GLOBALNI JUG (zemlje u razvoju)
Kako treba da izgleda pravedna globalna tranzicija na nekarbonske izvore energije? Šta danas i prethodnih decenija rade velike korporacije čija su delatnost, između ostalog, obnovljivi izvori energije širom takozvanog razvijajućeg ili trećeg sveta? Zašto nam se litijum predstavlja kao izvor energije, umesto kao način da se ona skladisti i zasto je ovaj mineral jako važan svakoj državi koja ga ima i zašto je opasno imati nalazišta ovog minerala?
Od 2018. godine, kada je članica kongresa Sjedinjenih Americkih Drzava Okazio-Kortez izašla u javnost sa idejom zelenog novog dogovora (aludirajuci time na novi dogovor FDR-a), ova ideja je ušla u javno mnjenje i gotovo preko noći dobila na mahu.
Međutim, za koga je ovaj ,,zeleni’’ novi dogovor? Spominje li se u njemu američki vojno-industrijski kompleks i emisije koje su prouzrokovane istim? Kako bi ovaj zeleni novi dogovor izgledao po 80% svetske populacije, a kako po bogate zemlje, postoje li i kojih razmera su razlike? Da li ima više smisla pričati o klimatskim reparacijama za države koje nisu istorijski emiteri, a koje su sada u opasnosti, jer se nekolicina država industrijalizovalo u pravo vreme?
Naposletku, da li je zelena tranzicija jedini način da se borimo protiv najgorih nadolazećih efekata i prirodnih katastrofa koje će biti prouzrokovane klimatskim promenama?
Na ova pitanja odgovaraju učesnici: Luka Rubinjoni, biolog, istraživač saradnik, Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, Maria Alimpić, ekološka aktivistkinja udruženja Zaštitimo Jadar, Rađevinu iz Loznice i Pablo Domínguez, antropolog životne sredine i istraživač, Univerzitet u Tuluzu, Francuska. Moderator: Jovan Milovanović, student ekologije Biološkog fakulteta u Beogradu.
