Промоција књиге: С Хомером у олуји

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

Анђелко Анушић

С ХОМЕРОМ У ОЛУЈИ

гости
др Милан Мицић
Радован Ждрале
Анђелко Анушић, аутор

Анђелко Анушић (1953, Градина, Сува међа, БиХ), песник, прозни писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар, публициста.

Објавио двадесет девет књига: четрнаест песничких, шест књига приповедака, три романа, књигу песама за децу, две књиге есеја, и бревијар новинарско-публицистичких текстова. Приредио је и две песничке антологије. Заступљен је у лектири (у Републици Српској, девети разред основне школе), антологијама и прегледима српске савремене поезије и приповетке. Његова поезија и проза превођени су на енглески, француски, руски, бугарски и македонски језик.

Овенчан је књижевним наградама: Печат вароши сремскокарловачке, Стражилово, Награда Сарајевских дана поезије, "Светозар Ћоровић", Награда Удружења књижевника Српске, "Станко Ракита", "Раде Томић", Константинова визија, Награда Фондације "Петар Кочић", "Младен Ољача", Златна слова…
Живи у Новом Саду.

Најновији роман Анђелка Анушића "С Хомером у олуји", који, како каже аутор, сведочи о трагичном билансу српског порицања и самопорицања у југословенству.

"Моја књига је први српски роман, слободно то и са овереним покрићем изговарам, о трагичном билансу српског порицања и самопорицања у југословенству. И то са нечувеним белосветским ружењем и блаћењем српског народа које траје у континуитету, ратом и прогоном крајем 20. века, што се наставило до данас, само у другим облицима", истакао је Анушић.
Он је навео да у роману, чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева, тематизује судбину српског народа од такозване прве Југославије, до, како каже, насилне сепарације Хрватске, Словеније и БиХ из "титоистичке брачне заједнице".
"Кроз више од 400 ликова и јунака тематизујем, односно литераризујем прву Југославију, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца /СХС/, Други светски рат и погром Срба у Независној Држави Хрватској", каже Анушић.
Он наводи да је у роману тематизовао и "Другу /титоистичку/ Југославију" и перфидну асимилацију, као и културолошко ништење Срба и ћирилице, њихових материјалних и духовних трагова у Социјалистичкој Републици Хрватској.
"Затим тематизујем хрватски МАСПОК 1971. године, који је заправо био хрватска ратна проба за 1991. годину. Уједно, романом литератизујем насилну сепарацију Хрватске, Словеније и БиХ 1991-1995 из титоистичке брачне заједнице, агресију на српски народ у тим републикама, прогон Срба, као и њихово страдање и расуло", каже Анушић.
Он је нагласио да је у наслову романа грчки Хомер, праотац пјесника и писаца, њихов, како каже, готово савременик.
"У писцу живо пребивају сви његови преци, писци и песници. И на крају те дуге колоне пишчевих предака увек је Хомер. Сваки писац и песник, ако је истински, стар је колико и Хомер. Отуда Хомер у наслову мог романа, јер је мој наратор претрајао и прокрстарио буровити и олујни почетак и крај 20. века на Балкану, са својим јединим правим водичем кроз кругове тога пакла", рекао је Анушић