CZKD: Studija slučaja kao procesa čitanja

CZKD Skladište: od "Skladišta" (1996) do "Kišovog oktobra" (2012), "Između poetike i politike" (2010), studija slučaja Centra za kulturnu dekontaminaciju kao procesa čitanja. U subotu, 20. aprila 2013. godine, sa početkom u 19.30 sati gošće Omladinskog kluba „Skladište“ biće predstavnice Centra za kulturnu dekontaminaciju: Borka Pavićević, osnivačica i direktorka Centra, Ana Isaković, urednica arhiva i projekata i Aleksandra Sekulić, PR i saradnica na projektima u CZKD, koje će tom prilikom predstaviti subotičkoj javnosti delatnosti ove eminentne javne i kulturne ustanove, uz prikaz video zapisa programa Centra o kojima će biti reči. U toku razgovora biće prikazan film Ksenije Anastasijević “Žene i uspeh” (15 min), a nakon razgovora dokumentarni film “Izlet u Rusiju (Plenum Krleža)” - treći deo predstave "Izlet u Rusiju" (25min). Centar za kulturnu dekontaminaciju je mesto repolitizacije kulture, artikulacije kritičkih praksi, umetničke produkcije i proizvodnje javnosti, mesto na kome se ljudi osećaju slobodno. Od osnivanja 1995. do danas, hiljade programa brojnih organizacija, aktivista, umetnika, naučnika, teoretičara u Centru je dobilo javni prostor i kontekst, a stotine intervencija, gestova, akcija, predstava, izložbi, performansa, tribina bili su produkcija Centra i saradnji sa partnerima iz Jugoslavije (sada Zapadni Balkan, bivša Jugoistočna Evropa, Jugoslavija eufemizirana u „region“), i drugih zemalja, u situaciji stalne borbe da se artikuliše odgovor na ukidanje javnosti, kao kritike i prava na proizvodnju. U ciklusima i projektima „Nove politike solidarnosti“, „CZKD Bioskop“, „RIZIK“, „Performans, istorija, akcija“, „Žene i uspeh“ CZKD je demonstrirao način na koji kultura može biti faktor promene, modernizacije i emancipacije. Putovanjem kroz ovu istoriju, u slikama i filmovima, subotičkoj publici biće predstavljen i plan nove komunikacije CZKD: Studije konteksta i CZKD podkast, kojim ova institucija želi da svoje simboličke resurse ponudi kao inventar i mehanizam samoorganizovanog obrazovanja. Skladište CZKD-a u Skladištu. Učestvuju: Borka Pavićević, diplomirala dramaturgiju 1971, magistrirala 1976. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu sa tezom „Neorealistička drama u Srbiji između dva rata“. Dramaturg u Ateljeu 212 (10 godina), u BITEF-u (20 godina). Dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978-1991). Osnivač teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991). Umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta, smenjena zbog javnog, političkog delovanja (1993). Pokretač i potpredsednik Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca. Osnivač i direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković u Beogradu (od 1994). Pisac kolumni u Susretu, zatim nedeljniku Vreme, od njegovog osnivanja i u dnevnom listu Danas. Dve kolekcije eseja - «Na ex - Postdejtonska moda» (Novi Pazar, 1998) i «Moda» (Beograd, 1994); kao i tekstovi u mnogobrojnim časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama. Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu. Bila je potpisnik Civilnog pokreta otpora. Dobitnik nagrade „Oto Rene Castiljo“ za politički teatar u Njujorku, 2000. godine; nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond ”Maja Maršićević Tasić” , 2005; Nosilac Ordena legije časti Republike Francuske 2005. godine, i nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu. Aleksandra Sekulić, diplomirala Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Master studije završila na grupi Menadžment u kulturi i kulturna politika na Balkanu (Univerzitet umetnosti u Beogradu/ Universite Lumiere Lyon 2, UNESCO Chair). Treća godina doktorskih studija na grupi Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Urednica arhiva i projekata u Centru za kulturnu dekontaminaciju od 2010. godine (programi: „CZKD Bioskop“, „MAFAF – nevidljiva istorija“ (sa Brankom Benčić), „Kišov oktobar“, „Delegirani javni prostor“, i drugi). Članica Low-Fi Video pokreta (1997-2003.), grupe Kosmoplovci i tima Medijska arheologija, sa kojima radi na arhivskoj platformi radikalnog amaterizma Altarchive.org. Uredila više zbornika i publikacija o stripu, filmu i videu; objavljivala u časopisima: Prelom, Reč, Beton, Symposion, Remont, Čovjek i prostor, i drugim; u katalozima izložbi i zbornicima. Ana Isaković, PR i saradnica na projektima u CZKD od aprila 2011. godine. Radila kao pozorišni kritičar dnevnih novina Danas i elektronskih novina (e-novine: e-novine.com) i PR romskog teatra »Suno e Rromengo«. Do aprila 2011. godine je radila kao asistent u vođenju programa Heartefact fonda. Radila je i kao asistent kordinatora programa u Centru za dramu u edukaciji i umetnosti. Završila je osnovne studije na Filozofskom fakultetu (odsek: istorija umetnosti). Bila je na magistarskim studijama iz teatrologije na Fakultetu dramskih umetnosti. Na trećoj godini je doktorskih studija na Univerzitetu umetnosti (odsek: teorija umetnosti i medija). Objavljvala pozorišne kritike i tekstove na Trećem programu Radio Beograda, časopisu Naš trag, Mostarskom pozorišnom časopisu «TMAČART», Pozorišnom časopisu Scena, časopisu Ludus, Gradina Stanje stvari. Objavljivala pozorišne kritike u Književnom listu, na sajtu B92, MAGAZINU 011.