Промоција књиге: Хиландар и Света Гора између мита и историје

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ

Александар Лаковић

ХИЛАНДАР И СВЕТА ГОРА
ИЗМЕЂУ МИТА И ИСТОРИЈЕ

гости
Милојко Милићевић
Александар Лаковић, аутор

Александар Б. Лаковић (Пећ, 22. јул 1955.) српски јепесник, есејиста и књижевни критичар.

Дипломирао на Медицинском Факултету у Приштини (1980), специјализовао интерну медицину на Медицинском факултету у Београду (1988).

Живи и ради у Крагујевцу.

Књига Александра Б. Лаковића "Хиландар и Света Гора између мита и историје", литерарни споменик. Сведочанство о нашој прошлости, која је тако болно жива и у садашњости.

Осећање да се српска баштина на Атосу може спознати и разумети само кад се сагледа и чулом вида и унутрашњим оком душе, најснажнији је утисак који остаје после читања књиге "Хиландар и Света Гора између мита и историје". Аутор, књижевник и многоструки поклоник Свете Горе Атонске Александар Б. Лаковић је речју направио литерарни споменик Српске царске лавре у нашем времену уз помоћ изврсних фотографија Рајка Каришића, Горана Вељковића и Мирослава Јеремића. Ликовно-технички уредник Милојко Милићевић је делу дао изузетно раскошан коначни изглед..

"Хиландар и Света Гора између мита и историје" није књига за једно читање. Сваки пут се у њој пронађе нешто ново о српској прошлости, која је тако болно жива у садашњости, иако изгледа немогуће да се у изолованој монашкој земљи може сазнати нешто чега већ нема на мониторима где вести и слике престижу једна другу. Носећа идеја Лаковићеве књиге је спознаја себе кроз упознавање светогорског микросвемира, где су безбројни безимени хиландарци вековима, као последња одбрана, бдели над српском баштином.

Књига даје све податке неопходне за разумевање свеукупне монашке републике на Атосу, а нарочито улоге и судбине Српске царске лавре. Ко намерава да иде у Свету Гору, ово дело може да користи као изузетан историјски и географски водич по огромном комплексу Хиландара, Спасовој води, светогорској престоници Кареји, Старом Русику где се замонашио Растко Немањић и српском наслеђу у задужбини Бранковића, Манастиру Светог Павла.

Читаоци су у прилици да упознају светогорско монаштво уопште, њихове жеље, надања и свакодневицу, али и личности изузетних светогорских стараца, с којима је Лаковић водио дуге разговоре. Та сведочанства су посебна драгоценост до које је тешко доћи у том у затвореном свету људи који живе на земљи с мислима на небу.