O ZAJEDNIČKOM - Kako podržati mlade?
Biti roditelj maloletnog deteta ili tinejdžera u današnjem društvu zaista je velik izazov, s obzirom na brojne složene probleme s kojima se deca i roditelji suočavaju. U okruženju gde društvene, političke i ekonomske prilike često donose nesigurnost, roditelji se suočavaju s dodatnim pritiskom u pokušaju da pruže stabilnost i emocionalnu podršku svojoj deci.
Savremeni problemi, kao što su anksioznost, poremećaji pažnje, depresija, vršnjačko nasilje i incidenti u školama, ozbiljno utiču na tinejdžere u formativnim godinama. Deca se sve češće povlače u sebe ili gube interesovanje za aktivnosti koje su ranije bila deo njihovog života, što može biti signal o poteškoćama s kojima se suočavaju, ali i o urušavanju sistema vrednosti koji su temelj psihološkog zdravlja i lične sreće. Uz sve to, beg u virtuelni svet postaje sve češći, jer mnogi mladi u njemu nalaze privremeni izlaz iz problema, ali istovremeno često gube osećaj za stvarni svet, društvene interakcije i lične ciljeve.
Tribina o načinima na koje možemo podržati mlade i njihovo mentalno zdravlje održaće se u prostoru Klare i Rose (Petefi Šandora 15) u sredu 20.novembra 2024. godine sa početkom u 19 časova.
Učesnice tribine su Vesna Bojanić, Master psiholog i integrativni dečiji psihoterapeut, Marina Parežanin, diplomirani pedagog, voditelj aktivnosti u Centru za savetovanje i prevenciju problema u ponašanju dece i mladih, Žofia Hulo, omladinska radnica i Snežana Berić Popović, profesorica u Tehničkoj školi. Razgovor moderira Elena Čavlin, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Ovom tribinom želimo da pokrenemo razgovor o mogućnostima za zajedničko roditeljsko delovanje, međusobnu podršku, osnaživanje mladih i o uticaju koji imamo na njih. Cilj nam je da otvorimo dijalog i stvorimo slobodan prostor za razmenu mišljenja i pronalaženje rešenja koja bi mogla transformisati trenutnu situaciju.
Rezultati sprovedenih studija ukazuju da su, globalno, porodice danas izložene uticaju negativnih faktora više nego ikada ranije. Nedostatak ličnih kapaciteta roditelja, naučeni neadekvatni modeli ponašanja iz porodice porekla, nezaposlenost roditelja, teškoće u usklađivanju profesionalnog i porodičnog života, porodično otuđenje ili nedostatak porodične podrške samo su neki od dodatnih rizika.
