Predstava: Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878.

Suočavanje jednog modernog i jednog konzervativnog sveta

Drama Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji 1878. je prvo sačuvano delo na srpskom jeziku koje je napisala dramska spisateljica.

Albina Podgradska je rođena u Pešti 1858. godine, kao jedno od devetoro dece Josipa Podgradskog, slovačkog gimnazijskog profesora, pesnika i dramskog pisca. Završila je četvororazrednu devojačku školu u Novom Sadu, a 1878. godine završila je trogodišnju učiteljsku školu na srpskom jeziku u Somboru. Posle učiteljskog ispita, bolest ju je sprečila da predaje, nije se ni udavala, već je napisala svoju jedinu dramu i umrla. Na koricama njene posthumno objavljene knjige stoji: „Umrla je upravo kada se ova knjižica štampala 30. marta u 21. godini u Somboru. Poreklom Slovakinja”.

Albina je najverovatnije počela da piše pod uticajem svog oca. Josip Podgradski je pisao na slovačkom i dobio je dostojno mesto u slovačkoj književnosti. Sve svoje drame napisao je u obliku stiha.

Albina Podgradska je svoju priču napisala u prozi, ali ju je protkala pesmama pisanim u duhu srpskih epskih pesama. Zaplet sentimentalnog teksta pisanog u ideji moralnog idealizma protkan je bogatim emotivnim nitima.

Autorka svoju priču smešta u tipično vojvođansko multietničko okruženje. U njenoj drami likovi govore i mađarski, slovački, poljski, romski i nemački, ali se radnja odvija pre svega na srpskom jeziku i u srpskoj sredini. Glavne heroine, pak, nisu Vojvođanke, već bosanske Srpkinje – majka i njena ćerka – koje ovde traže utočište nakon bekstva od rata. Izgubile su svoje najmilije u ratu, nekada su bile bogate, ali su osiromašile. One beže u Monarhiju, koja za njih predstavlja zemlju budućnosti i nade. Nadale su se podršci i bezbednom mestu za život, ali umesto toga suočene su sa surovošću, prevarama i nepoštenjem.

Drama Albine Podgradske, slovačke spisateljice iz Vojvodine, dugo je bila zaboravljena, o njoj je sačuvano vrlo malo podataka, a možda i nagoveštava značajni potencijal buduće dramske spisateljice, koju je rana smrt sprečila u razvoju i ostavila samo ovo delo za buduće naraštaje – delo koje postavlja i danas aktuelna moralna/etička pitanja.

Reč reditelja

Ovu predstavu imala sam čast da oblikujem sa grupom izvanrednih ljudi – muškaraca i žena, Subotičana i onih koji dolaze iz drugih gradova, dece i odraslih, profesionalaca i onih koji se pozorištem bave iz radoznalosti i ljubavi, Mađara, Srba, Roma, Slovaka, pravoslavaca, muslimana, katolika i ateista. Zajednička nam je bila volja da radimo zajedno i ogromno strpljenje.

Ovo je moja 42. režija, izvedena sa ansamblom od 41 učesnika i proces koji ću pamtiti po tome da u njemu nije izgovorena nijedna ružna reč, ni na jednom od svih jezika koje govorimo. Iz njega nosim osećaj da ima nade za našu civilizaciju.

Anđelka Nikolić, rediteljka

PODELA ULOGA

Mileva, devojčica / Gyermek Mileva: Nika Vizin
Mileva, devojka / Kislány Mileva: Petra Mijailović
Mileva, odrasla / Felnőtt Mileva: Dedovity Tomity Dina
Majka / Anya: Sanja Moravčić
Nadničarka / Napszámosnő: Suzana Vuković
Sida: Sofia Živanović
Sofija: Kira Terteli
Zorka: Elena Budimir
Darinka: Kalina Bibin
Leposava: Nevena Moravčić
Hristina: Tara Vukmirica
Stanka: Sofija Molnar
Persa: Teodora Marković
Juca: Lena Mijailović
Berta: Danka Savin
Jedan gospodin / Egy úr: Miloš Stanković
Bertina majka / Berta anyja: Kristina Jakovljević
Seljanka / Parasztasszony: G. Erdélyi Hermina
Maxim Roka: Kovács Nemes Andor
Mikloš Kolar: Budinčević Krisztián
Stipan Bikar: Ljubiša Ristović
Sima Tornjanski: Milan Vejnović
Jozef Štebler: Dimitrije Dinić
Joška Volf: Baráth Attila
Beležnik, otac Leposave / Jegyző, Leposava apja: Uroš Mladenović
Mađar / Magyar: Ralbovszki Csaba
Slovak / Szlovák: Miroslav Fabri
Prvi Rom / Első roma: Muhamet Bunjaku
Drugi Rom / Második roma: Ambrus Richárd
Prva Romkinja / Első roma nő: Vesna Kljajić-Ristović
Druga Romkinja / Második roma nő: Monja Medaković Vuksanović
Treća Romkinja / Harmadik roma nő: Sabina Šećiri
Četrvrta Romkinja / Negyedik roma nő: Florensija Kajtaz
Peta Romkinja / Ötödik roma nő: Elmedina Sulejmani
Procenjivač / Becsüs: Igor Greksa
Pišta, Danguba / Pista, Naplopó: Miloš Macura
Kuvarica / Szakácsnő: Magyar Zsófia
Kočijaš / Kocsis: Vladimir Grbić
Badavadžija / Ingyenélő: Csernik Árpád
Sofijina majka / Sofija anyja: Pámer Csilla
Doktor / Orvos: Srđan Sekulić

AUTORSKI TIM / SZERZŐI CSAPAT

Režija / Rendező: Anđelka Nikolić
Dramaturgija i prevod na mađarski / Dramaturgia és fordítás magyar nyelvre: Brestyánszki B. Rozi
Scenski prostor / Színpadi tér: Anđelka Nikolić, Radivoje Dinulović
Kostimograf / Jelmeztervező: Marko Marosiuk
Dizajn plakata / Plakátterv: Katarina Stanojlović
Kompozitor / Zeneszerző: Ifj. Kucsera Géza
Pokret / Színpadi mozgás: Isidora Stanišić
Prevod na slovački / Fordítás szlovák nyelvre: Zdenka Valent Belić
Prevod na romski jezik / Fordítás roma nyelvre: Stevan Nikolić
Prevod na poljski jezik / Fordítás lengyel nyelvre: Marzena Maciulewicz
Lektorka za bunjevački jezik / Bunyevác színpadi beszéd: Kristina Jakovljević
Lektor za srpski jezik / Szerb színpadi beszéd: Saša Latinović
Lektorka za mađarski jezik / Magyar színpadi beszéd: Raffai Telečki Ágnes
Inspicijenti / Ügyelők: Vesna Galešev, Goran Grubišić, Kulhanek Edina
Šef scene / Színpadmester: Goran Mačković
Majstor svetla / Fénymester: Nedo Ilić
Majstori tona / Hangmesterek: Ištvan Nemet, Stefan Mlađenović
Garderoberi / Öltöztetők: Vesna Kričković, Damir Branković
Dežurni dekorater / Ügyeletes díszítő: Alen Lukač
Frizerka / Fodrász: Ana Tóth
Rekviziterka / Kellékes: Darinka Gavrić