Промоција књиге: Знаменити Срби о Хрватима - Василије Крестић
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
Василије Крестић
ЗНАМЕНИТИ СРБИ О ХРВАТИМА
гости
проф. др Софија Божић
књижевник Драган Лакићевић
академик Василије Крестић
Василије Крестић - рођен је 20. јула 1932. године у Ђали. Основну школу похађао је у месту рођења, а гимназију у Зрењанину. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1957. На истом факултету докторирао је 1967. са темом „Хрватско - угарска нагодба 1868. године“.
За дописног члана САНУ изабран је 1981., а за редовног 1991. године. Од 1982. је директор Архива САНУ. Члан Председништва САНУ је од 1995. Секретар Одељења историјских наука постао је 1998. године. Био је један од два кандидата за председника САНУ 2007. године.
Ради научног усавршавања и научног истраживања боравио је у Будимпешти, Бечу, Мајнцу, Прагу, Москви и Бону. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од XVIII до XX века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата.
Неколико година био је главни и одговорни уредник „Историјског гласника“, органа Историјског друштва Србије. Члан је редакције „Зборника за историју“ Матице српске. Покренуо је „Зборник за историју Срба у Хрватској“.
Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова.
ЗНАМЕНИТИ СРБИ О ХРВАТИМА - На основу дугогодишњих истраживања у домаћим и страним архивама, листова и часописа, мемоарске литературе, записа са саборских седница, па и песничких текстова, настала је књига "Знаменити Срби о Хрватима".
Одличан познавалац балканске историје 19. века, поготово односа аустроугарских и хрватских политика према Србима, академик Василије Крестић разматра политичке и културне покушаје великих српских државника, политичара и књижевника да са Хрватима успоставе односе братства и сарадње: Илија Гарашанин, Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Стојан Новаковић, Јован Скерлић, Јован Дучић, Слободан Јовановић и други.
