Kratka biomehanička sećanja, izložba crteža Vanje Subotić

Nakon 2010.godine kada smo u Baš kući organizovali 10 izložbi, u 2011. za koju kažu da će biti još neizvesnija na polju kulture i podrške za kulturne manifestacije, mi ulazimo vedrog duha i željni da i ove godine održimo kontinuitet organizovanja kulturnih događaja. I kao već po nekoj tradiciji, januar mesec pripada damama: Kratka biomehanička sećanja, izložba crteža Vanje Subotić Autorski, muzički program: Mršavi pas. Kratka, i nešto drugačija biografija VS: Radi omaž Slavku Matkoviću. Nikada nije putovala autostopom. Nikada nije bila u zatvoru. Često zamišlja da je ništa. Puši tri cigarete dnevno, Prezire novac i ne razume mesec. Nije švercovala vunu. Koja je zaspala na trgu u Veneciji i dobila fino-preplanuli ten. Ima problem s levim kolenom. Šeta po malom gradu s muzikom i mašta. Mašta o plesu. Mašta o plesu. Voli Prevera. Voli ples. 2008.godine je prvi put osetila želju da dekoriše novogodišnje poklone. Nosi ručni sat. Traži pažnju. Šminka se, privlači pažnju. Ali ne izlazi. Kada izađe, napije se. Inače ne piše u trećem licu, samo sada. Povremeno piše psovke, sada ne. Pije tursku kafu, ima crnu misao. Pije crnu kafu, ima tursku misao. Sedi u turskom sedu kao poglavica Onaj Koji Nema Tattoo. Povezuje misli u beskrajne krugove. Krug, može. Odličan simbol za tetovažu. "Život kao umetnost kao život." Moram hitno u wc!