3. književni Festival "Pisci u fokusu" - Amfiteatar Otvorenog univerziteta

17.00 Radoslav Petković (Srbija) (moderator: Slobodan Vladušić)
18.30 Vladimir Kecmanović (Srbija) (moderator: Stela Šarović)
20.00 Janoš Terei (Mađarska) (moderator: Roland Orčik)

OFF PROGRAM:
29. mart - 4. april Izložba Tijane Luković (Galerija Otvorenog univerziteta)

Radoslav Petković, rođen 1953. godine u Beogradu, jedan je od naših najpoznatijih savremenih pisaca. Dobitnik je književnih nagrada “Miloš Crnjanski”, “Meša Selimović”, Andrićeve, Borbine, Vitalove i NIN-ove nagrade. Objavio je romane “Put u Dvigrad”, “Zapisi iz godine jagoda”, “Senke na zidu”, “Sudbina i komentari” i “Savršeno sećanje na smrt”. Petković je i autor knjiga priča “Izveštaj o kugi”, “Čovek koji je živeo u snovima, knjige esejističke proze “Ogled o mački”, kao i knjige eseja „O Mikelanđelu govoreći“. Prevođen je na francuski jezik, a sam je prevodio s engleskog jezika Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona.

„U sebe prikupi svaki doživljaj svega što je stvoreno, od vode i vatre, od suvog i mokrog; odjednom budi svuda, na zemlji, u moru, na nebu; budi još nerođen, budi u utrobi. Budi mlad, star, mrtav, izvan smrti.“
Radoslav Petković
(„Savršeno sećanje na smrt“, Beograd, 2008)


Vladimir Kecmanović, rođen 1972. godine u Sarajevu, gde je završio srednju školu. Opštu književnost diplomirao je 1997. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za priču "Histerija" 1990. godine dobio je nagradu "Ivo Andrić" na jugoslovenskom konkursu lista "Oslobođenje" za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu "Duškova kuća". Objavio je više pripovedaka i romane "Poslednja šansa", "Sadržaj šupljine", "Feliks" i "Top je bio vreo". Za roman "Feliks" dobio je nagradu "Branko Ćopić" Srpske akademije nauka i umetnosti, a za roman "Top je bio vreo" stipendiju Fondacije Borislav Pekić za roman u nastajanju i nagradu "Meša Selimović" za najbolju knjigu objavljenu u 2008.godini. Po istom romanu planira se i snimanje filma „Top je bio vreo“ u režiji Slobodana Skerlića.

„Uvek je kriv neko drugi. Majka. Otac. Žena. Deca. Profesor. Direktor. Država. Priroda. Bog. Sudbina.”
Vladimir Kecmanović
(„Feliks“, Beograd, 2007)


Janoš Terei, rođen 1970. u Debrecenu, pisac iz Mađarske. Od 1989. do 1991. godine studirao je mađarski jezik i istoriju na Višoj pedagoškoj školi u Budimpešti, a zatim i na Filozofskom fakultetu Univerziteta ELTE. Već nekoliko godina je slobodni pisac. Svoje prve pesme objavio je 1990. godine u časopisu “Život i književnost” (Élet és Irodalom). Objavio je nekoliko zbirki poezija i jednu zbirku novela, a najznačajnije delo mu je poetski roman “Paulus” ili dramska tetralogija “Stambeni park Nibelung” (Nibelung-lakópark). Treći deo dramskog ciklusa pod nazivom “Hagen ili govor mržnje” prikazalo je oktobra 2004. pozorište “Krug kredom” (Krétakör Színház) u budimskoj “Stenovitoj bolnici”, pod rediteljskom palicom Kornela Mundrucoa. Njegov filmski pokušaj predstavlja libreto za operu u stihovima koji je pisao zajedno sa Balintom Harcošom i za koji je muziku komponovala Žofia Taler, a poslužio je kao dramski predložak za film “Johana” Kornela Mundrucoa.

„Jednostavno želim da opišem ono što vidim. Ne mogu da obaspem kritikom ono što je duboko ljudsko i što me ne vređa, eventualno me čini zamišljenim ili me ponekad razljuti.“
Janoš Terei
(Biti Budimac nekad i sad, intervju s Janošem Tereijem)

Za vreme trajanja Festivala knjižara Školska knjiga davaće popust na dela autora koji će biti gosti Festivala. Knjige će se moći kupiti u Galeriji Otvorenog univerziteta sa popustom od 10%.

IZLOŽBA: Tijana Luković, rođena 1986. godine u Užicu. Akademiju umetnosti u Novom Sadu upisala 2005. godine, odsek slikarstvo. Diplomirala 2009. godine u klasi profesora Dušana Todorovića. Trenutno student na masteru slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog. Osim četiri samostalne izložbe, učestvovala je na brojnim grupnim izložbama. Godine 2010. dobitnica je nagrade Ministarstva za obrazovanje i kullturu Repubike Mađarske za učešće u konkursu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine „U dijalogu sa Vazarelijem“.
...
„U fokus ovih radova postavljen je čovek kao inicijacija globalne krize, u ovom slučaju globalne ekološke krize. On, čovek, prikazan u novom neočekivanom i u zatečenom ambivalentnom ambijentu, prividno je zaštićen a konstantno ugrožen, i to upravo od sopstvenih postupaka koji su neprimetno ugrozili i opšti opstanak. Prikazani čovek sa dodatnim pomagalima i implementiranom dozom osećaja, instant emocija, zaokupljen je trenutnim zbivanjem kao određeni manipulator prostora i okoline, gde čini život mogućim jedino u prikazanom preplitanju realnog i virtuelnog sveta...“
Goran Despotovski, docent