Oni dolaze: Albert Lelenc, OiSŠ „Dr Svetomir Bojanin“

Zatičemo ga u učionici-radionici, za šivaćom mašinom. Završna je godina (treći razred srednje škole), maturant, i najbolji đak Osnovne i srednje škole „Dr Svetomir Bojanin“. U rukama – dva zanimanja: cvećar i krojač. Bez obzira na to kojim putem krene, Albert Lelenc biće dobar u svom poslu. To potvrđuje i odeljenjski starešina i predmetni nastavnik Tinde Kovač.

 - On je jedan od retkih učenika: savestan, odgovoran – i prema učenju i prema poslu. Zrelo razmišlja, retko izostaje sa časova, redovno uči (čak i više nego što to program zahteva!), samostalan je. Prošle godine je prošao i obuku za vozača. Društven je – druži se, ne samo sa drugarima iz odeljenja, nego i sa drugom decom iz škole...

Od odeljenjskog starešine saznajemo da je reč o izuzetno vrednom detetu koje će posle časova otići da radi, da bi pomogao majci i sestri...

 - Po završetku škole želi da se zaposli, da zasnuje stalni radni odnos. Može da nađe posao u struci – preporučila bih zaštitnu radionicu „Železničar“ Subotica (tamo i idemo na praksu): prijavljeni, redovan radni odnos, beneficije. Albert je zainteresovan za tu vrstu posla, već se raspitivao. Inače, naši đaci rade i u „Kalcedoniji“ (Calzedonia) i „Ledžendu“ (Legend). Može da nađe posao i u privatnim šivarama, i kod kuće da radi.

Dok ga profesorka hvali, on pažljivo sluša. Vidimo, stidljiv je, ali je smešak tu. Blag. Dok sedimo u prijatnom ambijentu letnje učionice, razgovor nas, od školskih tema, vodi dalje – na trkačke staze. A tu itekako ima čime da se pohvali.

- Ove godine u junu mesecu, na 17. Ultramaratonu Palić, zauzeo sam prvo mesto (50 km). Svakog dana, svako poslepodne posle škole, imam trening. Trenira me Elvira Janoši. Svakoga dana idem biciklom na Palić i tamo trčim. Govorim sebi – ja to mogu (uraditi)! Osećaj je super, nekad slušam i muziku... I u Kanjiži sam letos trčao maraton i osvojio prvo mesto. I u Tihanju bio nedavno...

U dnevniku sve petice, a omiljeni predmet – matematika.

- I kod kuće učim, vežbam. Zahvaljujući programu, imam završene dve godine kao cvećar, a ove godine upisao sam krojački smer. Sam ili uz malu pomoć mogu da sašijem bluzu, klasične pantalone sa cibzarom (ne kao trenerku sa gumom!), navlaku za jastuk, kuhinjske rukavice, kecelje... Ne znam još tačno čime ću se baviti, verujem da će se samo od sebe kazati...

Na ove reči nadovezuje se odeljenjski starešina.

 - Naš cilj je da decu obučimo, da imaju zanat u rukama, da znaju nešto da rade. Albert je najozbiljniji kandidat za učenika generacije. U aprilu idemo na Republičko takmičenje iz tekstilstva. Kada je učestvovao na ultramaratonu, bila sam ponosna kada su mu dodeljivali nagradu. Više od dvanaest godina radim u ovoj školi i još nisam imala ovakvog đaka – i što se učenja i što se sporta tiče.

 - Pohvalio bih svoju nastavnicu – dodaje Albert. - Puno nas je naučila, nije stroga, uvek nasmejana – govori i (za)grli je...