Oni dolaze: Anđela Vlašić, učenica generacije OŠ „Pionir“ u Starom Žedniku

"BUDUĆNOST ME NE PLAŠI!"

Ona je rekla da joj je čast što su novinari došli u školu da je intervjuišu, a mi kažemo – nama je čast! I zadovoljstvo. Jer razgovor sa učenicima poput nje istovremeno oplemenjuje i uliva nadu. I čekamo sutra jer znamo da dolaze neki sjajni ljudi... Jedna od njih svakako je i Anđela Vlašić, učenica generacije u OŠ „Pionir“ u Starom Žedniku, budući đak Vojne gimnazije u Beogradu, za koju sada već bivši odeljenjski starešina, nastavnica srpskog Branka Trifunović ima samo reči hvale. „Verujem da vam se dopala. Nije što je moja, ali...“ – reći će, uz osmeh. I ponos. I dodaje:

- Anđela Vlašić je jedno od one dece kojima sve ide podjednako dobro. Skroz odličan uspeh od prvog razreda podrazumevao se kada je reč o njoj! Još u mlađim razredima učestvovala je na takmičenju „Kengur bez granica“ u organizaciji Društva matematičara Srbije. U petom razredu bila je visoko plasirana na okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture. U naredne dve godine takmičenja su praktično stala zbog epidemije, ali je u osmom razredu Anđela ponovo učestvovala na smotri u oblasti maternjeg jezika, ali i u oblasti tehnike i tehnologije. Bila je sjajna novinarka školskog lista i aktivna članica drugih sekcija. Odlična je u sportovima, trenirala je tekvondo i sedam godina se bavila folklorom...

Da su joj časovi srpskog jezika i časovi sa odeljenjskim starešinom uopšte, bili jedni od omiljenih, potvrdiće i sama Anđela.

- Nisam baš umetnički tip, uvek me je više privlačila gramatika od književnosti, iako sam sve lektire pročitala! U sećanju će mi posebno ostati glasovne promene – palatalizaciju smo svi zapamtili! Osim na redovnim časovima, za takmičenje iz srpskog jezika posebno sam se pripremala na dodatnoj nastavi koju mi je držala nastavnica Branka, odeljenjski starešina. Teško mi je pao oproštaj od osnovne škole, dolaziću nastavnicima u posetu.

A nije bilo lako oprostiti se i od drugara sa kojima si osam godina delio klupu, tajne – velike i male, sve ono što školske dane čini posebnim i neponovljivim. Kada smo zavirili u učionicu jedinog osmog razreda u OŠ „Pionir“, dočekalo nas je odeljenje od petnaestak đaka, ponosno na svoju drugaricu: „Ponosni smo, kako ne bismo bili! Družimo se već deset godina i teško nam je što se rastajemo. Mi smo njoj manje, ali ona je nama iz svakog predmeta pomagala!“ – složili su se svi kao jedan. „I nikad nas nisu uhvatili! A da jesu, ja bih rekao – upišite meni jedan!“ – iskren je David Temešvari. Da je reč o vrednoj i savesnoj učenici, potvrdila nam je i nastavnica hemije Tereza K. Vojnić, i dodala: „Anđela je učenica koja svaki zadatak odradi perfektno!“.

Ta disciplina i posvećenost koju poseduje svakako će joj biti od velikoj pomoći i u daljem školovanju. Vojna gimnazija možda i nije uobičajen izbor za devojku, ali Anđela zna šta hoće:

- Možda se čini da je ovo škola (samo) za dečake, ali na prijemnom je bilo više devojčica! Prijemni ispit sastojao se iz nekoliko segmenata: srpski jezik, matematika i fizičko (trčanje, skakanje, skok udalj). Prošla sam i sada sledi novo poglavlje, ali budućnost me ne plaši. Idem od kuće, stanovaću u internatu, mislim da ću se lako navići. Roditelji me podržavaju, njima je (bilo) važno da upišem to što želim.

Da je na pravom putu i da je uspeh na prijemnom ispitu (bio) očekivan, potvrđuje i njena bivša razrednica:

- Kad je Anđela u pitanju, to i nije stvar sreće! Na svim segmentima prijemnog ispita ona je briljirala i obezbedila sebi mesto među dvestotinjak najboljih i najambicioznijih petnaestogodišnjaka u zemlji.

A da uspeh nije došao i ne dolazi preko noći, dokaz je veliki rad koji stoji iza svake petice, svakog iskoraka. Ovako je izgledao jedan Anđelin dan dok je pohađala osnovnu školu:

- Ustanem u sedam, spremim se za školu. Tamo sam maksimalno posvećena, a po dolasku kući, malo se odmorim i onda učenje. Domaći zadatak mora da se uradi! Ali imam i slobodnog vremena. Često sam sa drugarima, odemo do poslastičarnice, parka... nekad i do grada, ali više smo ovde, u Žedniku i lepo nam je. Ima sadržaja za mlade.

I dok sa Anđelom, za potrebe fotografisanja šetamo hodnicima, srećemo direktora škole  Vladana Davidovića koji zna zbog čega smo tu. I on ima samo reči hvale za učenicu generacije, koja pozira pored plakata kojima je škola obeležila Svetski dan voda, šuma, čak i Dan roze majica – Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja. Temu koja nas podseća na to kako su odnosi u osmom razredu u ovoj prigradskoj školi upravo – suprotni.

- Pored školskih uspeha, Anđela je divna drugarica, omiljena među vršnjacima kojima je uvek spremna da pomogne, ali i uvažavana među svojim nastavnicima, kao besprekorno vaspitana, vredna, postojana i zrela devojčica – zaključuje nastavnica Branka Trifunović.