Oni dolaze: Anja Mišković, učenica OŠ „Vuk Karadžić“ i Muzičke škole

Njen raskošni talenat upotpunjen predanim radom publika uvek nagradi dugim aplauzom, a muzički pedagoz, članovi žirija prestižnih takmičenja, velikim brojem bodova. Tako je bilo i nedavno, kada se sa takmičenja „Mali virtouzi“, gde je izvela koncert Kumanovskog u G-duru i kompoziciju „Šetnja“ I. Rakova, vratila sa osvojenom prvom nagradom i 98 osvojenih bodova.

Violinu je počela da svira pre dve godine a za nju se, kako kaže, odlučila jer daje predivan zvuk.

- Od malena sam želela nešto da sviram, klavir me nije privlačio jer ima samo dirke i samo se prstima radi, dok violina uključi celo telo – priča Anja, koja je prve taktove na „kraljici“ među instrumentima naučila u Muzičkoj školi u Bačkoj Topoli, a potom nastavila da svira u subotičkoj muzičkoj školi u klasi profesora Miloša Nikolića. - Kada sam prvi put uzela violinu delovala mi je velika, jedva sam je držala i nisam ni verovala da ću početi da je sviram. Međutim, kada smo počeli da radimo skala videla sam da će mi vremenom biti taman.

Profesori Muzičke škole ističu Anjin talenat, ali je ona svasna da je za uspeh neophodan vredan rad i zato svakodnevno kod kuće vežba sat i po ili dva.

- Zna da bude naporno, ali nije strašno. Nekada me nervira kad mi nešto ne ide, onda mi dođe da se udarim violinom po glavi, ali pošto to ne mogu uzmem četku pa se češljam – iskreno će Anja. - Najviše volim da sviram koncerte, koji su živi i dinamični, a ne volim skale i druge tehničke vežbe, to mi je dosadno.

ONI DOLAZE, SEZONA II - U cilju promovisanja talentovanih i izrazito uspešnih učenika osnovnih i srednjih škola u Subotici, njihovih rezultata i postignuća tokom dosadašnjeg obrazovanja, nastavljamo serijala tekstova posvećenih ovim mladim ljudima koji su privukli pažnju i lep su primer društvu.

Kako svaki učenik ima svoj program rada i vežbanja, profesor Nikolić je časove prilagodio Anji, te je ona za godinu dana napredovala do nivoa do kog bi neka druga deca došla za četiri godine.

Iako je veoma mlada, kaže da pred nastup nema tremu, ali da je najviše brine koliko ljudi zna šta svira i šta treba da radi.

- Ali kada počnem da sviram, onda pustim samo da me muzika vodi i samo je ona u mojoj glavi. Kada se desi da pogrešim nastavim dalje, ali kad ne znam koji prst sledeći ide, čekam drugi takt u kome sam sigurna i nastavim kao da ništa nije bilo. Uvek se setim saveta profesorke Kristine da se nasmejem i profesora Miloša da mislim glavom – dodaje Anja. - Volela bih da sviram violinu i kasnije, naročito od kada mi je tata pokazao Nemanju Radulovića. Neka deca u školi mi se rugaju i govore da nikad neću ništa postići sa violinom, da od nje nemam platu, ali ja ih ne slušam, jer oni znaju samo ono što vide na internetu.

Pored  toga što svakodnevno vežba violinu, Anja ne zapostavlja ni druge predmete, te u dnevniku ima sve same petice.

- Najviše volim matematiku, išla sam nekoliko puta na takmičenje „Kengur“, volim i da crtam, priroda i društvo su mi malo „problematični“ jer učimo da treba biti dobar prema drugarima, starim ljudima a mi smo to naučili još u zabavištu i to se podrazumeva zato mi je dosadno. Volim narodnu tradiciju, pre violine sam igrala folklor i ona mi je jako zanimljiva.

USPESI

2016. - Takmičenje muzičkih škola u Bačkoj Topoli – 2. i 1. nagrada; Takmičenje muzičkih škola u Bečeju – 1. nagrada

2017. - Takmičenje „Mali virtouzi“ - 1. nagrada