Oni dolaze: Anja Zec, Hemijsko - tehnološka škola

Njeno ime ostaće upamćeno među profesorima i (budućim) đacima škole koju je završila. I to nije fraza. Jer ime, prezime i titula Anje Zec, učenika generacije Hemijsko-tehnološke škole, republičke prvakinje u oblasti veterinarske medicine, uklesano na metalnoj pločici, krasi belu, drvenu klupu koja se nalazi prekoputa letnje učionice u dvorištu škole – na najprometnijem mestu, najizloženijem pogledima. I dok sedimo upravo na ovoj, zauvek „rezervisanoj“ klupi (čija je oznaka plod originalne ideje pomoćnice direktora Jadranke Vojnić Purčar), Anja otkriva:

- Nedostajaće mi ova škola! Kao pripadnik prve generacije profila – veterinarski tehničar u Hemijsko-tehnološkoj školi, dobila sam i mnogo više nego što sam očekivala! Svi su se potrudili da steknemo znanje, iskustvo, praksu, a ne samo da sedimo ceo dan nad knjigama! Imali smo kontakt sa životinjama, što i jeste cilj našeg budućeg posla. Mogu reći da smo imali najbolje stručne profesore koji su delili znanja sa nama, pomagali nam, i bili tu, za nas. 

SPORT I NAUKA
Anja Zec bila je članica TK „Spartak“ od trećeg do osmog razreda osnovne škole. Tenisom je prestala da se bavi u trenutku kada je nastupila korona, a do tada beleži prva, druga i treća mesta na raznim turnirima. Ipak, tenis je „u krvi“ i negde u njoj tinja želja da se, makar rekreativno, opet posveti ovom sportu. Ono što je konstanta, i što više niko nikada ne može da prekine i poremeti, jeste - ljubav prema životinjama i medicini. 

I dok se priprema za studije veterinarske medicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (logičan izbor), naša mlada sagovornica priseća se perioda kada se ljubav prema pozivu kojim će se baviti, tek rađala. Ali i to nije bilo slučajno:

- Kao mala odlazila sam u Sremsku Mitrovicu, kod bake i dede, i gledala kako rade oko svinja, prasića; tu su bile i ovce i kokoške. Tamo nikada nije bilo dosadno, uvek je bilo posla, a meni je sve bilo zanimljivo! I kada sam kasnije saopštila dedi da želim da budem veterinar, podržao me je, tako da mogu reći da sam ispunila i dedinu i tatinu želju, ali bez pritisaka ukućana. Pamtim reči: „Anja, upiši šta želiš, mi te uvek podržavamo, samo radi ono što voliš“.   

Zato je, kada se u Hemijsko-tehnološkoj školi otvorio obrazovni profil – veterinarski tehničar, znala šta će staviti pod broj jedan na listu želja:

- Do tada sam mislila da ću upisati školu u Bačkoj Topoli jer u Subotici nije postojao ovaj smer, ali ispalo je najbolje moguće! I tako i krenulo. Već na prvoj godini osvojila sam prvo mesto na Međuokružnom takmičenju iz hemije (mentor – prof. Branisalava Galić). Volim hemiju, to je predmet koji mi je dobro išao još u osnovnoj školi („Majšanski put“), doživljavam je kao deo medicine, volim da proučavam te „hemijske veze“ koje nastaju...  

Ipak, najveći uspeh ostvaruje u drugoj oblasti, kada je u četvrtom razredu osvojila prvo mesto na Republičkom takmičenju u oblasti veterinarske medicine.

- Pripreme za takmičenje bile su intenzivne. Dohvatila sam se knjige! (smeh) Bukvalno je nisam ispuštala iz ruku! Jedem sa knjigom, spavam sa knjigom... Uz stručnu pomoć profesora Milana Kosanovića, proučavala sam oblasti: opšta farmakologija, klinička dijagnostika, kinologija, anatomija i fiziologija, epizoofiologija, bolesti životinja...Profesor mi je otkrio da sam bila njegov izbor za takmičenje još od prve godine! Rekao mi je da sam na praksi bila mirna, „hladna“, znala šta radim, a na testovima se uvek pokazala – uglavnom imala maksimalan broj bodova. Na praksi je posmatrao kako vadim krv životinjama, primetio da se nisam plašila, zapazio da životinje dobro „čitam“, da je proces brz i efikasan, da zadatak uradim bez straha i treme. 

Republičko takmičenje održano je u Rekovcu kod Kragujevca, u aprilu ove godine. 

- Priznajem, bilo je treme – takmičim se sa najboljim veterinarskim tehničarima u zemlji! Takmičenje se sastojalo iz dva dela: testa i praktičnog dela. Test sam uradila najbolje, imala skoro maksimalan broj poena, dok sam se na praktičnom delu fokusirala na svoj rad i nisam slušala konkurente koji su pričali kako su radili drugačije... Kada su stigli rezultati, gledala sam u papir, nisam mogla da verujem! Pozvala sam roditelje telefonom, čula se vriska, plač, a profesor gleda i smeje se (smeh).  

Priznaje da joj je sjajnu pripremu za takmičenje predstavljao praktičan rad iza kojeg stoji škola - u Zoološkom vrtu na Paliću, privatnoj farmi u Ljutovu... 

- Hemijsko-tehnološka škola ima svoju farmu u Zoološkom vrtu, gde gajimo kokoške, zečeve, svinje, a tu su i krave i svinje na farmi u Ljutovu. I kod kuće sam okružena životinjama – tu su zečevi, živina... I u budućnosti sebe vidim u sličnom okruženju – u svojoj stanici, sa meni dragim ljudima. Radila bih i malu i veliku praksu – gde me put odvede... 

AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA 

2015 - 4. Mesto u teniskom klubu ,, Spartak”, glavni turnir
2016. - 1. Mesto  u teniskom klubu ,, Spartak”, glavni turnir
2017. - 4. Mesto  u teniskom klubu ,, Spartak” , glavni turnir
2020. - 1. Mesto iz hemije, Međuokružno takmičenje
2024. - 1. Mesto Republičko takmičenje iz Veterinarske medicine