Oni dolaze: Duška Tot Petin, učenica OŠ „Sveti Sava“
Duškin talenat za pisanu reč prepoznali su svi, najpre njeni ukućani, potom drugari iz razreda, a kasnije svakako i nastavnici, te članovi žirija na literarnim konkursima. U šestom razredu je njen rad na slobodnu temu išao na literarni konkurs, a veliku pomoć i mentorstvo imala je u nastavnici srpskog jezika i književnosti, Neveni Mlinko, koja joj je pomogla da svoje čitanje, ali i pisanje, unapredi. Već sledeće godine, rezultati njenog truda bili su očigledni, kada je njen rad istaknut na konkrusu za priču pod nazivom „Kada život pobedi“.
- Pisala sam o jednoj devojci koja je živela težak život sa bolesnim ocem. Pisala sam o njemu i predstavila sam njen život, kako se bori sa svim problemima, kako pokušava da mu pomogne i kako se trudi da mu bude bolje - priča nam Duška, koja najviše građe za pisanje pronalazi u svetu koji je okružuje. - Najviše me inspiriše okolina. Neki događaj iz života. Uzimam to i stavljam u knjigu, ali dodam i nešto svoje da bude još bolje od onoga što se desilo, pa onda jednostavno od onoga što vidim i čujem uzimam građu i pišem. Volim da se bavim i psihologijom ljudi.
Ono što Dušku izdvaja od njenih vršnjaka je nemerljiva ljubav prema književnosti, koja se, između ostalog, manifestuje i u njenoj ogromnoj ambiciji da napiše svoju knjigu. Ova vrlo mlada i talentovana devojčica je na dobrom putu da svoj književni prvenac privede kraju, a otkriva nam o čemu se radi.
- Knjiga je naučna fantastika, što me je oduvek privlačilo, kao i čitanje, generalno književnost. Krenula sam da pišem u petom razredu, kada smo dobili slobodnu temu za sastav, i tada sam shvatila da umem da pišem i da mogu to da razvijam. Jednostavno, kada pišem, tada oslobađam sve što se nalazi u mojoj glavi - objašnjava nam Duška, čije delo trenutno broji oko sedamdesetak strana. - Zamisao mi je da to ljudi kasnije čitaju. Da stvorim neki novi svet, nove likove, nova bića, nešto novo. Radnja se uglavnom odvija u budućnosti. Ima malo epizoda iz prošlosti, ali je tema budućnost, a cela radnja se odvija u jednom ratu.
Naša sagovornica vrlo ozbiljno i studiozno pristupa svojim književnim idejama i kreativnim procesima koji okružuju sam čin stvaranja umetničkog teksta. Priznaje da su joj ljudi najzanimljiviji u kontekstu materijala o kom piše, s tim što ona ljudsku psihu prilagođava narativu svog pisanja koji je smešten u daleku budućnost.
- Upoznam neku osobu i vidim da ima određene osobine, pa onda uzmem osobine drugih ljudi i sve to pretvorim u jednog lika. Ili, na primer, neki događaj uzimam iz svog života, nešto što se meni desilo, ili nekome iz moje porodice, i o tome pišem - kaže Duška, koja potrebu za pisanjem oseti gotovo na svakodnevnom nivou i trudi se da u svemu uoči nešto što bi joj moglo poslužiti kao građa za delo. - Često imam osećaj da nešto moram da zapišem. Nešto se desi i ja razmišljam o tome zašto se to desilo, a da bih dobila odgovor, moram da ga izmislim i onda to mogu da zapišem u knjigu.
A poznato je svima koji pišu da moraju puno i da čitaju kako bi mogli da „izbruse zanat“, pa smo Dušku pitali koji su joj književni uzori i šta najviše voli da čita.
- Našla sam svoju omiljenu spisateljicu u naučnoj fantastici. To je Viktorija Ejvjard koja je napisala „Crvenu kraljicu“ i mnogo drugih pisaca koji su mi se svideli. Način na koji oni pišu, kako dolaze do tih ideja, uvek sam se divila tome kako od jedne priče naprave više delova knjiga i to mi je uvek bilo fascinantno kako neko ima toliko ideja da piše dalje i dalje. Takođe, volim knjige od Lej Bardugo, ona je napisala „Senku“, seriju koja je sada izašla. I jednostavno, taj njen svet, kao i kod Viktorije, isto je, ali je skroz različito. Kad čitam i jednu i drugu knjigu, potpuno me uvuče u taj svet, ti likovi, njihove osobine, sve što se dešava tamo, imam osećaj da sam i ja tamo i zamišljam sve što se dešava. Uživam dok čitam i samim tim bogatim svoj rečnik prilikom čitanja - vrlo zrelo će Duška.
Sve svoje slobodno vreme Duška koristi za čitanje i priznaje da se uvek organizuje tako da joj ostane što više vremena za književnost, jer ume da izgubi pojam o vremenu kada uzme knjigu u ruke. A pored književnosti, gaji simpatije i prema biologiji, iz koje je osvojila drugo mesto na školskom takmičenju u petom razredu.
- Privuklo me je to što se biologija bavi čovekom i, samim tim, to što znam o čoveku mogu da iskoristim za pisanje knjige. Na primer, kada vidim koje sve bolesti postoje, to mogu da iskoristim za knjigu. Sve to mi služi za pisanje i izvlačim sve što je korisno iz toga - u ozbiljnom tonu završava razgovor Duška, veliki književni biser u nastajanju.
USPESI
3. razred
- Pohvalnica na školskom takmičenju iz recitovanja.
4. razred
- Drugo mesto na školskom takmičenju iz recitovanja.
5. razred
- Drugo mesto na školskom takmičenju iz biologije;
- Pohvalnica na opštinskom takmičenju iz srpskog jezika.
6. razred
- Pohvalnica na opštinskom takmičenju iz istorije.
7. razred
- Pohvalnica na "Danima dečije proze i poezije" za priče "Prijateljstvo u večnost" i "Neka život pobedi";
- Pohvalnica iz engleskog jezika za izuzetno zalaganje;
- Piše svoju knjigu.