Oni dolaze: Filip Adamov, maturant Tehničke škole "Ivan Sarić"

U najranijem detinjstvu Filip spoznaje da voli crtanje, koje mu je oduvek dobro išlo, a upisuje se na smer Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje u Tehničkoj školi "Ivan Sarić", gde ulazi u čarobni svet mašinstva koji mu omogućava da se bavi onim što najviše voli, a to su satovi. Pored toga, Filip ističe profesore Belu Poljak, Draganu Šimić i Đuru Čavić, koji su mu bili od velike pomoći usmeravajući ga i pomažući mu da svoje talente dodatno izbrusi i da nauči sve što mu je potrebno kako bi mogao samostalno da konstruiše satove. 

- Naučio sam trodimenzionano crtanje, od nule do gotovog mehanizma. Svaki deo kako se crta, sam dosta dobro savladao kod njih. Znao sam to i pre, jer me je zanimalo, pa sam crtao sam, ali sam ovde usavršio. Potrebna je koncentracija i matematika, ali nije toliko komplikovano. Jednostavno sediš, crtaš, možeš i muziku da slušaš, da se opustiš, samo treba da imaš fokus i da budeš kreativan - priča nam Filip. - Najbitnije što sam naučio su matematika, fizika i mehanika. Bez toga, ništa od ovog ne bi moglo funkcionisati. Prvo je trebalo da prođem dve-tri godine da naučim kako se rade proračuni, a i crtanje sam dosta usavršio. Sve ovde je bila dobra osnova da vidim kako seto radi i kako se izrađuju delovi mehanizma. Ako znamo teoriju, znaćemo i praksu.

Služeći se metaforama vremena, Filip objašnjava svoju fascinaciju tim konceptom i veruje da je vreme od nesagledivog značaja za ljudski život, jer se on dešava u okvirima vremena, stoga je sat, kao mehanizam koji nam pokazuje koliko vremena nam je ostalo za rad, igru ili ispijanje kafe, postao Filipova tiha opsesija i poželeo je da savlada mehanizme sata.

- Satove sam oduvek voleo. U prvom ili drugom razredu osnovne škole sam nosio satove i u petom razredu sam gledao u sat. Nisam gledao vreme, već sam sat i razmišljao šta pokreće taj sat unutra. Jedan nastavnik mi je rekao da izađem sa časa, ali da ga zovem kada otvorim svoju prodavnicu satova. I svaki dan se setim toga, jer tada nisam znao ništa o tome. Telefone morate da menjate na svake dve godine, a nedavno sam našao sat od svog dede i navio sam ga i funkcionisao je, nakon trideset godina - objašnjava Filip zašto je toliko fasciniran satovima.

Još u ranom uzrastu je imao želju da stvara, kako kaže, jako je lepo kada nešto stvorite od nule do gotovog proizvoda. Taj nagon za stvaranjem, u kombinaciji sa znanjem koje ima o mehanici, Filipu je poslužio za rađanje ideje o sopstvenoj firmi, koja će se baviti konstrukcijom i izradom satova. Iako vrlo mlad, on se odlično razume u tržišne sisteme i prodaju, a svoje ideje je uspeo da raširi i van naše države.

- Izrađujem i prodajem satove. Od toga živim. Pravim kvarcne, automatske i satove na ručno navijanje. Uvek imam neki lični cilj, kad dostignem to, razmišljam šta ću sad. Uvek idem napred i napred i uvek hoću da iskoristim svoje znanje o satovima. Volim da napravim neku alternativu današnjim satovima - kaže Filip, koji se borio za naklonost tržišta od samog početka. - Imao sam crteže i slao sam fabrikama, najpre u Japanu, na primer, poslao sam i Kasiju i Seiku, svima sam poslao crteže. Kada su primetili da moji mehanizmi funkcionišu, onda su me kontaktirali i želeli su da dizajniram za njih. Međutim, hteli su da na mojim satovima piše njihovo ime. Kopao sam po internetu dalje i tražio fabrike i našao sam jednu firmu u Švajcarskoj. Poslao sam im crteže, bili su jako zadovoljni i već jedno pola godine sarađujem sa njima. Oni izrađuju satove po mojim nacrtima. Imam satove od pedeset, ali i od petsto evra.

Uprkos činjenici da je zaista puno postigao u svojim godinama, i kao čovek, i kao biznismen, Filip se nikako ne zadovoljava stečenim znanjem, već ima velika ambicije da svoje umeće dovede do savršenstva i da se bavi satovima i vremenom sve dok god mu to vreme ne istekne. 

- Želeo bih, ako bih imao mogućnosti, da upišem časovničarstvo, ali to je u Švajcarskoj, a ne znam baš nemački jezik. Ne mogu još sebi da dopustim da se odselim napolje, ne mogu da ostavim porodicu. Upisaću VTŠ za mašinskog inženjera i voleo bih da idem dalje na fakultet da masteriram to znanje. I posle, kad sve završim, mogu da odem u privatnu školu u Švajcarsku, baš za časovničara. To je baš specijalizacija, ali primaju samo inženjere sa pet godina fakulteta - ambiciozno poentira Filip.

USPESI

• Sve četiri godine najbolji u razredu iz mehanike, matematike i modeliranja mašinskih delova (trodimenzionalno  crtanje).
• Osnovao firmu Adamov J. Filip Watches – izrada satova u Japanu (decembar, 2019). 
• Prodao 25 satova (decembar, 2019 – mart, 2020).
• Uveo tehničke inovacije u okviru firme – mehanizme sa visokim komplikacijama (mart, 2020).
• Prelazi u švajcarsku manufakturu u Ženevi (april, 2020).
• Prodao 100 satova (oktobar, 2020). 
• Početak nove/sestrinske firme The Propper 5 – uvoz i prodaja italijanske kafe (januar, 2021).
• Napisao knjigu na engleskom, psihološki triler "A dangerous mind" (septembar, 2019).