Oni dolaze: Filip Barna, maturant Ekonomske škole "Bosa Milićević" i prvotimac KK "Spartak"

Iako je na prvoligaškim utakmicama često najmlađi na terenu, Filip Barna, maturant Ekonomske škole „Bosa Milićević“ i prvotimac KK „Spartak“, pleni svojom pokretačkom energijom i talentom. To nije ni čudo jer je on na parketu od svoje sedme godine, prošao je sve selekcije, a i sada paralelno igra za juniorsku ekipu OKK „Spartak“.

- Od prvog trenutka košarka je postala deo mene, zaljubio sam se u taj sport. Za to je najzaslužniji brat (prim. aut. Andrej Barna), koji je počeo da trenira pre mene i još dok sam išao da ga gledam i košarka mi je prirasla srcu – seća se Filip, sada jedan od najtalentovanijih plejmejkera. - Ti prvi koraci na parketu bili su mi jako zanimljivi, jer je u tom periodu bilo najvažnije da se trči i bori na terenu, sada je to malo drugačije. I same utakmice se mnogo razlikuju, u mlađim kategorijama u publici su mama i tata, a sada gde god pogledaš vidiš stotine ljudi, te je samim tim trema i odgovornost mnogo veća. Najmlađi sam na terenu i mnogo mi znače saveti trenera i starijih igrača, od kojih dosta mogu da naučim.

Veliki broj odigranih utakmica, pomogli su da prevaziđe tremu i da u svaki novi meč uđe smireno i staloženo, sa jedinim ciljem – da sa svojim saigračima dođe do pobede. Kako priliči poziciji „keca“ koju igra, trudi se da bude pravi vođa ekipe, da svojom pozitivnom energijom deluje na ostale igrače da budu jedan dobro uigran tim.

- Kada pobedimo naravno da smo srećni, ali kada izgubimo trudimo se da ne klonemo, da gledamo napred, da utakmicu što pre zaboravimo i učimo na greškama. Iskreno, najviše se nerviram zbog sebe, kada znam da mogu bolje jer moram da dam sve od sebe, da dam primer drugima, da svi zajedno budemo jedno – nastavlja Filip i dodaje da najviše pamti prvu seniorsku utakmicu sa OKK Beogradom, u kojoj su Subotičani pobedili jednim košem razlike. - To je bio prvi put da sam ušao u igru i igrao iznenađujućih 17 minuta. Na poluvremenu smo gubili 20 poena razlike, polako smo počeli da se vraćamo u igru, pred sam kraj gubili smo četiri razlike, promašio sam dva slobodna bacanja, ali sam nekoliko trenutaka kasnije dao pretposlednji koš - tricu, a Nikolić potom pobednički koš. U tom periodu bila je maturska ekskurzija, na koju nisam išao jer sam imao tu utakmicu i sada mi je drago zbog toga. Takav meč se jednom u životu dešava.

Maturska ekskurzija je samo jedan delić onoga čega se Filip morao odreći da bi bio uzoran sportista. Noćni provod, alkohol, cigarete i druge „zanimacije“ njegovih vršnjaka njemu ne padaju na pamet.

- Sportista pre svega mora da daje primer drugima, da se ne odaje porocima, da se na terenu ponaša fer i korektno, da poštuje protivnika... To je ono čemu nas sport nauči – ističe pravi plejmejker, kome je najveći uzor Miloš Teodosić.

Pored košarke koju trenira dva do tri puta dnevno, Filip je i vrlo dobar đak četvrtog razreda smer turistički tehničar. Odlučno naglašava da mu je obrazovanje veoma važno i da po završetku škole planira da upiše fakultet.

- Treniram ujutru u 10 i uveče u 18.40, a kada treba posle večernjeg treninga sa prvim timom idem na trening sa juniorima. U početku je bilo baš teško, ali sada sam već navikao, uspevam sve da stignem. Učim kada god uhvatim vremena, vikendom, radnim danima između treninga – kaže Filip. - Zahvaljujući razumevanja moje razredne Darinke Maksimović, profesori mi izlaze u susret i imaju razumevanja za izostanke. Voleo bih da živim od košarke, ali sam svestan bez obrazovanja nema ništa, da bez njega ne može biti kompletan ni čovek, ni dobar sportista.