Oni dolaze: Ines Matković, učenica OŠ "10. Oktobar"

Ljubav prema jezicima, kao i prema istoriji, Ines Matković, učenica OŠ "10. Oktobar", kaže da je nasledila od oca, koji govori čak pet jezika. Ipak, ni Ines ne zaostaje mnogo, budući da od prvog razreda nastavu pohađa na mađarskom i nemačkom jeziku, uz koje uči engleski i tečno govori srpski, te da tu ne planira da se zaustavi.

- Moj tata priča srpski, mađarski, engleski, nemački i ruski, a ja bih volela da naučim sve te jezike i norveški. Gledala sam neku norvešku seriju i jako mi se svideo jezik, bez obzira na to što mi svi kažu da je bespotreban. Takođe, jako mi se dopada znakovni jezik. Jednom smo na času iz engleskog učili baš o znakovnom jeziku i kada sam došla kući nastavila sam da istražujem i malo po malo učim samostalno. Volela bih da znam sve znakove, kako bih mogla da pomažem ljudima koji ne čuju - započinje priču Ines, koja ističe da joj se od svih stranih jezika najviše dopada engleski. - Zanimljivo mi je što učim biologiju, geografiju, likovno, muzičko i još neke predmete na nemačkom, ali bih više volela da ih učim na engleskom jeziku. Nemački je koristan, ali mislim da je engleski korisniji i više mi se sviđa. Po ceo dan gledam filmove na engleskom i žao mi je što ga imam samo dva puta nedeljno.

Za istoriju kaže da joj je omiljeni predmet, jer joj pruža znanja o nastanku, razvoju, kulturi i običajima država koje su hiljadama kilometara udaljene od naše. Zbog toga, Ines s nestrpljenjem iščekuje septembar, kada će ponovo biti u školskoj klupi i s velikom pažnjom slušati o dešavanjima koja su obeležila prošli vek.

- Kada dođem iz škole, tata me uvek pita šta smo taj dan učili iz istorije. Onda mu sve prepričam i tako ceo dan provedemo pričajući o istoriji. Jedva čekam osmi razred, pa da počnem da učim o Prvom i Drugom svetskom ratu, jer me to najviše zanima. Volim celu istoriju, ali me nisu oduševili Nemanjići. Moguće je da je to zbog toga što smo morali da naučimo njihovo porodično stablo, kad su živeli, vladali i kada su bili krunisani, a sve to je bilo dosta suvoparno - kaže Ines.

ONI DOLAZE, SEZONA II - U cilju promovisanja talentovanih i izrazito uspešnih učenika osnovnih i srednjih škola u Subotici, njihovih rezultata i postignuća tokom dosadašnjeg obrazovanja, nastavljamo serijala tekstova posvećenih ovim mladim ljudima koji su privukli pažnju i lep su primer društvu.

Osim za društvene nauke, Ines je talentovana i za atletiku, kojom se bavi od sedme godine. Kaže da su njen talenat najpre prepoznale vaspitačice u zabavištu, posmatrajući je dok je neumorno trčala po dvorištu igrajući se "vije". Ubrzo je krenula na treninge, a potom i na takmičenja u kratkom sprintu do 60 metara, s kojih se vraćala ogrnuta medaljama.

- U početku mi se nije svidela, bilo mi je dosadno i nisam znala vežbe, ali sam bila veoma mala - iskreno će Ines. - Potom sam 2013. godine otišla sa roditeljima na Svetsko prvensto u Moskvu i od tada mi se atletika jako dopala. Kada sam videla sve te takmičare, kako trče i koliko se bore, dobila sam neverovatnu želju da treniram i kada sam se vratila kući, više nijedan trening nisam propustila. Najviše sam ponosna na prošlogodišnji uspeh, kada sam osvojila treće mesto na republičkom takmičenju, ali mi osvajanje medalja nije glavni cilj s kojim idem na takmičenja. Najvažnije mi je da na svakom takmičenju uspem da oborim lični rekord, jer sam onda najzadovoljnija. 

Od decembra prošle godine, Ines je promenila disciplinu, te se danas takmiči u dugom sprintu na 300 metara, koje pretrči za samo 43,66 sekundi. Da bi došla do tog nivoa, naša sagovornica objašnjava da je pre svega morala da nauči da "lepo" trči.

- Možda zvuči čudno, ali je vidna razlika između onih koji treniraju atletiku i onih koji trče rekreativno. Ključna razlika je u tome što atletičari trče prednjim delom stopala, dok oni koji ne treniraju atletiku najčešće trče punim stopalom, a to se čuje i ume čak i da boli. Sigurna sam da bi me noge bolele ukoliko bih pokušala punim stopalom brzo da istrčim 300 metara. Zato atletičari nose posebne patike, koje imaju takozvane "eksere" samo na prednjem delu stopala, jer se s njima lakše i bolje trči - objašnjava Ines, koja bilo kako da završi trku, s jednakom radošču prolazi kroz cilj.

Iako je još uvek mlada, ova talentovana učenica ima planove i za budućnost.

- Nakon što završim osnovnu školu, volela bih da upišem Gimnaziju, a potom da odem na studije u Budimpeštu ili negde u inostranstvo, gde bih upisala psihologiju. Ukoliko mi to ne uspe, onda bih volela da preko atletike dobijem sportsku stipendiju u Americi, jer je na taj način nekoliko mojih drugarica upisalo dobre fakultete, što je i moja želja - ambiciozna je Ines.

USPESI

3. razred

• Drugo mesto na Prvenstvu Vojvodine u atletici (60m).

4. razred

• Prvo mesto na opštinskom takmičenju u atletici (60m);
• Prvo mesto na okružnom takmičenju u atletici (60m);
• Treće mesto na okružnom takmičenju iz matematike;
• Treće mesto na Otvorenom prvenstvu "Alltech Serbia" u atletici (štafeta 4x60m).

5. razred

• Drugo mesto na opštinskom takmičenju iz istorije;
• Treće mesto na okružnom takmičenju u atletici (60 m);
• Treće mesto na okružnom takmičenju iz mađarskog jezika;

6. razred

• Prvo mesto na okružnom takmičenju u atletici (60m);
• Prvo mesto na međuokružnom takmičenju u atletici (60m);
• Treće mesto na republičkom takmičenju u atletici (60m);
• Treće mesto na opštinskom takmičenju iz istorije;
• Treće mesto na okružnom takmičenju iz istorije.

7. razred

• Treće mesto na opštinskom takmičenju iz istorije;
• Prvo mesto na okružnom takmičenju u atletici (300m);
• Prvo mesto na međuokružnom takmičenju u atletici (300 m);
• Peto mesto na republičkom takmičnje u atletici (300m);
• Treće mesto na Olimpijadi "SOŠOV 2018" u trci na 300m;
• Drugo mesto na Međunarodnom atletskom takmičenju u Osijeku u trci na 300m;
• Prvo mesto na Dvoranskom mitingu AK Vojvodina u Novom Sadu u trci na 300 m;
• Drugo mesto na XI Kupu "Vladislav Jovanović-Moša" u trci na 300 metara.