Oni dolaze: Jelena Milošev, učenica OŠ "Jovan Mikić" i Osnovne baletske škole "Raičević"
Kada Jelena Milošev, „vukovac“ OŠ „Jovan Mikić“ i maturant Osnovne baletske škole „Raičević“, izađe na pozornicu publika zanemi i bez daha posmatra njene graciozne piruete.
Ali ona ih ne vidi i ne čuje. Ispred nje je samo scena, čuje samo muziku i razmišlja samo o jednom – da od sebe pruži najbolje što može.
- Pre nego što se podigne zavesa, imam veliku tremu, svašta mi prolazi kroz glavu, razmišljam samo da se ne okliznem, ali čim krenu prvi akordi muzike to u trenu prestane i bukvalno sam samo ja na sceni. Nikad ne vidim publiku ispred sebe, ne čujem aplauz, jedino vidim profesoricu kako stoji sa strane i strepi – priča nam Jelena. - Govorim sebi - ti si sada ovde sama u sali, glavna si, u centru opažnje pokaži to što imas i budi najbolja što možeš.
U balet se zaljubila još kao vrlo mala, gledajući tetku, balerinu Sonju Bakić, kako na sceni Srpskog narodnog pozorišta igra „Labudovo jezero“.
- Bila sam jako mala i ništa nisam mogla da vidim, ali mi se jako svidelo i tada odlučila sam da se bavim baletom. Molila sam roditelje svaki dan da me upišu, dugo su me odgovarali govoreći da je još rano, ali onda je tata „poklekao“ i upisao me u baletsku školu – seća se Jelena. - Odmah mi se svidelo i odmah sam videla da je to – to.
Jelena je svakodnevno, paralelno išla u školu i na časove baleta. Kako sama priznaje, nije bilo nimalo lako postići da u dnevniku budu sve same petice, a i da svaki baletski pokret bude besprekorno izveden.
- Do četvrtog razreda nije bilo teško, ali posle, kada sam krenula u peti, bilo je mnogo teže, više vremena sam provodila u baletskoj školi, a dok su druga deca išla napolje, ja sam morala da učim da bih imala korak sa gradivom. Ali, bila sam spremna da će bavljenje baletom biti veliko odricanje i da neću provoditi vreme kao druga deca – dodaje nasmejana i mila devojčica. - Ne pada mi teško, jer radim ono što volim, uživam u svakom trenutku koji provedem vežbajući.
Iako veoma mlada, Jelena, koja je po svom senzibilitetu prava Žizel i bela labudica, zna da se do uspeha može doći veliki trudom i vrednim radom.
- Da bi bila dobra, balerina mora svaki dan da vežba, da 110 odsto snage ostavi u sali, a pre svega, da voli to što radi. Posle svakog časa i koncerta razmišljam šta nisam dobro uradila, šta može da se ispravi, a šta može bolje... - kaže Jelena
Njen trud nije ostao neprimećen. Njenom besprekornom igrom očarani bili su očarani i profesori baleta, te je leto provela na Akademiji Princeze Grejs Keli u Monte Karlu, jednoj od najprestižnijih škola u svetu. Pored toga, primljena je u Rusku baletsku školu u Londonu, ali će školovanje nastaviti u Srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ u Beogradu.
- Audicija u Londonu je bilo nešto nezaboravno. Na njoj je bilo 180 devojčica i dečaka iz celog sveta i velika mi je čast što sam bila tamo. Svaki put kada dobijem poziv od neke škole uvek se iznenadim, a ne mogu opisati sreću kada je stigao poziv iz Monaka, na koji smo nestrpljivo čekali pola godine – u dahu će Jelena. - Svi su jako srećni zbog mene, cela porodica mi je velika podrška. I naravno, profesorica Natalija Raičević, koja mi je i najveći uzor.
USPESI
2016.- Republičko takmičenje - 2. nagrada, Festival muzičkih i baletskih škola Srbije - 1. nagrada
