Oni dolaze: Maja Fabri, učenica Srednje medicinske škole i članica Planinarskog sportskog kluba „Spartak“
Za sportsko penjanje Maja Fabri se odlučila pre četiri godine, kada su joj ovaj sport preporučili zbog krive kičme.
- Kako se u ovom sportu aktiviraju bukvalno svi mišići meni se ispravila kičma i zato ga preporučujem svoj deci koja imaju problema sa kičmom, jer se svi mišići razvijaju potpuno isto. Sportsko penjanje je sada postao olimpijski sport a ja se takmičim u sve tri discipline bolder, težinsko i brzinsko penjanje, kako na prirodnoj tako i na veštačkoj steni – objašnjava Maja. - Treniramo u OŠ „Majšanski put“, a i u OŠ „Jovan Mikić“ ima veštačka stena za težinsko penjanje. Ima nas dosta, koji treniramo, kako nas koji se takmičimo, tako i rekreativnih penjača. Mi iz starije grupe radimo sa mladjima i jedni drugima pomažemo.
Iako na prvi pogled izgleda kao jako opasan sport, Maja nas razuverava u to, tvrdeći da se penjači peđusobno brinu jedni o drugima.
- Svi pazimo i osiguravamo jedni druge, ali naravno, može svašta da se desi ako ne obratimo pažnju na to što radimo. Ipak, ako se fokusiramo na svaki pokret onda nije opasno – ističe naša sagovornica. - Desilo mi se na jednom takmičenju u Beogradu da sam pala na nekoga ko se šetao ispod mene, što nije dozvoljeno, polupala njega a ja uganula nogu. Ali takve stvari se retko dešavaju.
Visoki vrhovi za Maju nisu prepreka, nego izazov i nema tremu da krene u njihovo osvajanje.
- Tremu možda imam na početku, ali čim uradim prva dva startna hvata, isključim se, ne čujem ništa oko sebe i razmišljam samo o penjanju, u glavi mi je samo koji mi je sledeći pokret. Kod penjanja u smer nije bitno samo da uđemo u taj jedan smer, nego i da razmislimo koje pokrete ćemo koristiti, da zamislimo sebe u tom smeru i kako ćemo ispenjati. Na takmičenjima kada se popnemo spuste nas užetom, ali na treninzima kada se penjemo gore-dole, malkice je teže sići, iako koristimo iste hvatove u drugačijem smo položaju, čim je hvat ispod ramena možemo lakše da padnemo – dalje će Maja. - Volela bih da odem na neko veliko evropsko takmičenje, da vidim kako to tamo izgleda. Na prirodnoj steni penjali smo se baš dosta, išli smo na zimski uspon na Durmitoru, Gudurički vrh, Crveni čot, a najčešće se penjemo na Jelašnici kod Niša. Kad se popnemo na vrh i pogledamo oko sebe, osećaj je jedinstven.
Sport koji obožava, vredna devojka trenira četiri puta nedeljno, što joj ne predstavlja problem da sa uspehom završi sve školske obaveze.
- Treninzi su uglavnom kasno, tako da učim odmah posle škole. Pohađam smer fizioterapeutski tehničar i uživam učeći stručne predmete, oni su mi najzanimljivilji naročito zbog sporta kojim se bavim i povreda koje sam imala. Stignem sve da naučim, rasporedim vreme, a zahvaljujući znanju koje ovde stičemo pomaže mi da pomognem i sebi i drugima – jasna je Maja.
USPESI
- - drugo mesto u ukupnom plasmanu na drzavnom prvenstvu u juniorskoj konkurenciji
- - treće mesto na Balkanskom prvenstvu, drugo mesto u ukupnom plasmanu na drzavnom prvenstvu u seniorskoj kategoriji
