Oni dolaze: Milica Milivojević, učenica OŠ "Miloš Crnjanski"
Interesovanje za ovako kreativan poziv, Milica je počela da razvija u onom dobu kada se sva deca prihvate olovke i papira, pokušavajući da načine svoje prve crteže mame, tate, kućnog ljubimca i porodične kuće. Međutim, ono po čemu se Milica izdvaja, jeste da kada je jednom uzela olokvu u ruke, više je nije ispuštala.
- Najviše volim da crtam prirodu, jer sam kao mala mnogo vremena provodila u prirodi i tada sam dobila potrebu da sve ono što vidim i što me okružuje prenesem na papir. Prvo je počelo kao hobi, a onda sam sve češće i češće crtala, da bi na kraju crtanje postalo moja svakodnevna rutina u kojoj uživam - priča Milica.
Od prirodnih motiva, Milica se na kratko oprostila kada je krenula u školu, gde je počela da izučava matematiku i tehničko i informatičko obrazovanje, kroz koje je spoznala geometriju i tehničko crtanje. Iako kaže da je ono potpuno drugačije u odnosu na slobodne pokrete ruke, crtanje pravih linija joj pričinjava jednako zadovoljstvo, zbog čega je odlučila da se oproba i na takmičenjima.
- Moje viđenje tehničkog crtanja je da ono predstavlja spoj matematike i crtanja, što me je odmah privuklo. Rekli su mi da imam dara i da sam dosta precizna, a pošto inače jako volim matematiku i crtanje, jednostavno mi se svidelo - objašnjava Milica, koja je na opštinskom i okružnom takmičenju iz tehničkog osvojila prvo mesto, dok je na republičkom zauzela 19. mesto, u konkurenciji od 80 učenika iz cele države. - Trebalo mi je dve nedelje da se pripremim i naučim sve što je potrebno, jer smo imali teorijski i praktičan deo. Radila sam papirno modelarstvo, gde su nam dali tehnički crtež sa nekim nacrtom, koji je trebalo da napravimo od papira. Na opštinskom i okružnom je bilo lakše, ali je na republičkom bilo teško, jer je trebalo da napravimo šestougaoni cilindar. Nisam očekivala da ću osvojiti čak dva prva mesta, možda drugo ili treće, ali sam svejedno bila presrećna kada sam saznala da sam najbolje uradila.
Zbog velike ljubavi i talenta, Milica bi najviše volela da krene stopama svojih roditelja, koji su po struci građevinski radnici, za koje kaže da su joj najveći uzor i podrška.
- Jednom sam se zapitala šta bih mogla da budem kad porastem, a pošto volim da crtam i računam, odlučila sam da to bude arhitektura. Volela bih da budem arhitekta za uređenje enterijera, jer tu može dosta toga zanimljivog i kreativnog da se uradi. Za sada nemam nekog konkretnog arhitektu na kojeg se ugledam, ali su mi za početak najveći uzor roditelji, koji me bodre i pomažu kad kog zatreba - zaključila je naša sagovornica.
USPESI
5. razred
- Drugo mesto na opštinskom takmičenju iz biologije;
- Drugo mesto na okružnom takmičenju iz biologije;
- Prvo mesto na opštinskom takmičenju iz tehničkog i informatičkog obrazovanja;
- Prvo mesto na okružnom takmičenju iz tehničkog i informatičkog obrazovanja;
- Na republičkom takmičenju iz tehničkog i informatičkog obrazovanja 19. mesto na rang listi.
