Oni dolaze: Miloš Savić - Ekonomska škola "Bosa Milićević"

Matematiku je zavoleo već u osnovnoj školi. Vežbao, pratio svaki postupak, proces, brojke i jednačine. Da nešto ne promakne. Zašto matematika, zašto računanje – pitamo ga. Zato što je povezana sa programiranjem! – glasi nedvosmislen odgovor. Miloš Savić, donedavno odličan učenik Ekonomske škole „Bosa Milićević“ u Subotici, danas student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ima želju na čijem ostvarenju vredno radi...

-    Želim da se bavim programiranjem! Tu sebe vidim u budućnosti. Kada sam prvi put seo u stolicu, a ispred mene računar – osećao sam se kao u prirodnom ambijentu! Dnevno provodim nekoliko sati za računarom. Moj smer je (bio) ekonomski tehničar, i kada sam upisivao srednju školu, mislio sam da je ekonomija moja želja, ali tokom godina sam se predomislio - sada znam da su to kompjuteri, informatika, programiranje. Moj plan je da se zaposlim u nekoj većoj firmi i pravim programe. Nije presudan finansijski momenat, već - programirati, raditi na računarima...  

Iako je sa takmičenjima iz matematike počeo već u osnovnoj školi, njegov najveći uspeh jeste osvojeno prvo mesto na republičkom takmičenju, u četvrtom razredu srednje škole.

-    Mentor je bila profesorka matematike Jelena Svorcan koja mi je predavala od prvog do četvrtog razreda. Dopada mi se to što na njenim časovima, kada ulazimo u novo gradivo, prvo pređemo sve detalje, objasni gradivo, odgovori na naša pitanja i onda slede zadaci. Kada najavi kontrolni ili test, vežbamo i – uvežbamo (naravno, uvek ima izuzetaka) – dodaje, uz osmeh.   

Tu ne propušta da pohvali i svoje, sada već bivše odeljenje (IV-1), gde je, saznajemo, bilo puno dobrih đaka. Đaka koji su jednom prilikom i kolektivno pobegli sa časa jer desio se „nesporazum“: „Mislili smo da smo oslobođeni, a u stvari nismo bili...“ – objašnjava Miloš, uz osmeh. Ali, vratimo se takmičenju:

-    Republičko takmičenje iz matematike održano je u Nišu, gde smo i prenoćili. Prvog dana polagao se test, sutra su objavljeni rezultati. Kada se to desilo, nisam mogao da verujem! Nisam očekivao ovakav uspeh, došao sam da se oprobam. Bar sam tako mislio... I profesorka i celo odeljenje, svi su bili oduševljeni! Naravno, i roditelji i porodica (u kojoj nema matematičara – bar ne po struci).

Priznaće da nije zaljubljenik u grupu „ekonomskih“ predmeta koje je izučavao u srednjoj školi. Otkriće da je prezadovoljan što je uspeo da upiše željeni fakultet i da su prvi utisci pozitivni. A omiljeni predmet, treba li i naglašavati?! Programiranje.

-    U školi mi nisu bili dragi predmeti koji se svode na teoriju, gde (samo) treba da se memoriše. Više volim predmete u kojima treba da se SHVATI, i kada se shvati, onda samo da se primeni! Za mene nije učenje napamet, već – razmišljanje.   

Prvi kompjuter dobio je u petom razredu osnovne škole. Privukao ga je na prvi „klik“! Ipak, postoje i druge stvari koje ga privlače. Sport je jedna od njih.

-    U slobodno vreme odlazim u teretanu, upražnjavam „prirodne vežbe“, vežbe sa svojom težinom – radim zgibove, sklekove, celo svoje telo uključujem u vežbanje! Trener je bio tu da me u početku uvede, a sada radim sam.

Kao rođeni Subotičanin, navikao na svoj grad, Miloš ističe da mu odlazak odavde, u drugi grad, istovremeno pada i teško i lako. Ipak, optimista je: „Osamostaliću se, to je dobro. A i neću biti sam. Tu je jedan drug, kao i moj brat (blizanac) koji je takođe na studijama u Novom Sadu. Zadovoljan sam. To sam želeo da upišem i uspeo sam“.

AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA (REPUBLIČKA I DRUGA  TAKMIČENJA, OLIMPIJADE, ITD) UNUTAR ŠKOLE: 1. mesto na Republičkom takmičenju iz matematike (2022) u Pravno-poslovnoj školi „Niš“.

VANŠKOLSKE AKTIVNOSTI: Trenirao košarku, sada trenira u teretani aktivnost koja se naziva kalistenika - vežbanje na sopstvenu težinu.