Oni dolaze: Nina Peić, OŠ "Ivan Milutinović"

Za učenika nema veće i lepše preporuke od iskrenih i toplih reči koje dolaze iz pera odeljenjskog starešine - onog ko najbolje poznaje trud i zalaganje, rad i talenat deteta u svom odeljenju. Pogotovo kada je to dete izabrano za učenika generacije… “Nina se ističe kao izuzetno talentovana i vredna učenica! Njena posvećenost, svestranost, skromnost i marljivost izdvajaju je među vršnjacima…” – naglasiće Marica Blesić, sada već bivši odeljenjski starešina učenice Nine Peić, koja s ponosom nosi titulu đaka generacije OŠ “Ivan Milutinović”.

- U trenutku kada su na završnoj svečanosti prozvali moje ime, bila sam jako srećna – neopisiv osećaj! I dok su me drugarice grlile, i svi prilazili da čestitaju, u glavi mi je bila samo jedna misao – ovo je ostvarenje mojih ciljeva!

Ipak, vrlo brzo pojavili su se novi ciljevi i novi izazovi. Jedan od njih već je savladala, upisavši školu koju je želela – Gimnaziju “Svetozar Marković”, društveno-jezički smer. A toliko toga je već iza nje! U osnovnoj školi učestvovala je na opštinskom takmičenju iz hemije i engleskog jezika, gde je osvaja treće mesto. Učestvovala je i na takmičenjima iz srpskog jezika i matematike. U međuvremenu završava Nižu muzičku školu (odsek srpsko tradicionalno pevanje), da bi, nakon položenog prijemnog ispita, muzičko obrazovanje nastavila i u Srednjoj muzičkoj školi (na republičkom takmičenju osvaja drugo mesto kao solo izvođač i drugo mesto za grupno pevanje). Afinitet prema umetnosti ogleda se i u bavljenju likovnim stvaralaštvom -  učestvovala je na više likovnih konkursa (jedan od najznačajnijih svakako je onaj raspisan na nivou Republike, u organizaciji Udruženja Ličana, gde osvaja treće mesto crtežom koji predstavlja Tesline izume). Od petog do osmog razreda bavila se sportom - trenirala odbojku i atletiku (osvojila treće mesto na okružnom takmičenju iz atletike, i prvo na opštinskom iz odbojke). U slobodno vreme izrađuje nakit, svira klavir, crta, uči francuski jezik… I verovatno nismo sve nabrojali. Kako (to) postiže?!

- Ne znam u čemu je tajna, ali ono što znam jeste da u meni postoji želja da radim, da učim, a kada nešto voliš, ništa nije teško! Ne mogu da se opredelim samo za jednu oblast, pa sam odlučila – neka budu (sve) zajedno! I mislim i verujem da ću uspeti i ubuduće jer sve su to moji izbori, stvari koje volim. A ljubav je najbolji pokretač.

A jedna od njenih (najvećih) ljubavi svakako je – muzika. Da lepo peva, znali su ukućani i najbolje drugarice, a saznali i mnogi drugi, uz podršku i podsticaj nastavnice muzičkog obrazovanja Jovane Cvetković Stojaković. Nakon što je led probijen javnim nastupom na završnoj svečanosti upriličenoj u čast malih maturanata, sve je postalo lakše! U Muzičkoj školi jednaka podrška pružena joj je od strane profesorke Tamare Štricki Seg (u čijoj klasi se našla), postigavši uspeh na republičkom takmičenju.

- Priznajem, imala sam veliku tremu pred nastupe i takmičenja, ali više nemam. Sada je pevanje samo zadovoljstvo. Sigurna sam u sebe, volim da pevam, opustim se, muzika me uvek oraspoloži…

Klicu samopouzdanja i samouverenosti, ali i radne navike, već u nižim razredima osnovne škole utkala joj je učiteljica Zvezdana Ćirković, za koju je vezuju samo lepe uspomene:

- Ona je ujedinila naše odeljenje, postigla to da budemo prijatelji, da se ne svađamo. I zaista., bili smo složan razred, dobri drugari, uvek tu, jedni za druge. Moram da spomenem i svoju razrednicu Maricu Blesić, nastavnicu hemije, koja mi je bila velika podrška. Mi, đaci, vezali smo se za nju, zavoleli je, uvek je bila tu za nas! I drugovi iz odeljenja bili su tu za mene, kao i nastavnici, ali moram da pomenem i pohvalim i sve ostale koji rade u školi – spremačice, žene zaposlene u kantini… Sa svima smo imali dobar odnos i svi imaju i imaće posebno mesto u mom srcu.

Ipak, najveću podršku pružila joj je porodica – roditelji i sestra (čijim je stopama na neki način i nastavila, upisavši društveno-jezički smer u Gimnaziji, i razmišljajući o tome da, poput nje, upiše grafički dizajn u Novom Sadu).

 - Jako mi je zanimljivo to što ona radi – gledam sestru, učim od nje. Ali bez obzira na to za šta se u budućnosti opredelim, sigurna sam da ću se baviti muzikom, makar kao hobijem. Da muzika uvek bude tu… A oni koji su uvek bili tu, uz mene, su članovi moje porodice – pružili mi podršku, podstakli me da nastavim da se trudim, bili na svakom mom nastupu. Bez njih ne bih uspela da stignem do cilja, da postignem sve ovo.

Mama, po struci profesorka fizičkog vaspitanja, bila joj je podrška posebno u oblasti bavljenja sportom. Noseći sportske gene u sebi, naša mlada sagovornica okreće se odbojci, postaje članica ŽOK “Subotica” i niže uspehe. U školi trenira atletiku, ostvarivši najbolje rezultate u disciplini - trčanje 300 metara. “Trčala” je i na foklor kojim se bavila skoro sedam godina, kao članica OKUD-a “Mladost”. I pored svih školskih i vanškolskih aktivnosti koje je imala i ima, pojam slobodnog vremena nije joj stran:

 - Stižem sve! U slobodno vreme pravim nakit – narukvice i prstenje od kristala. Poklanjam drugaricama za rođendan – zaslužuju takav, originalan poklon jer mislim da su posebne, a ujedno želim da ih podsetim na naše druženje i dane provedene u osnovnoj školi…