Oni dolaze: Ognjen Bogojević OŠ “Sečenji Ištvan”
Učenik je generacije, dobitnik Vukove diplome, uspešan na sportskim takmičenjima, osvajač prvih mesta na likovnim konkursima… Ipak, možda je najveći uspeh za jednog đaka kada ga drugovi iz odeljenja izaberu i proglase “drugom za primer” – zvanična titula koju je Ognjen Bogojević, učenik OŠ “Sečenji Ištvan”, u nizu ostalih, stekao u osnovnoj školi. O tome kako ovaj talentovani mladić (zrelo) razmišlja, možda najbolje govori crtež kojim je prošle godine na okružnom takmičenju za najbolju dečju karikaturu “Mali Pjer” zauzeo prvo mesto.
- Nacrtao sam čoveka u pustinji (bez vode). Ispred njega su dva znaka, dva putokaza. Jedan je – voda, a drugi – telefon. I on se odlučuje za telefon! Reč je o čoveku savremenog doba, kojem su telefoni i društvene mreže bitnije od osnovnih stvari (u svetu). A ne bi trebalo, ni smelo tako da bude. Poruka ova karikature jeste da treba da smanjimo korišćenje telefona, konzumaciju igrica i društvenih mreža. Priznajem, i ja nisam imun na to, ali trudim se da svedem na razumnu meru. Ideja o crtežu pala mi je na pamet na času likovnog, kod nastavnice Simonide Đorđević koja je i poslala karikaturu na konkurs. Volim da crtam, sa časovima likovnog nikada nisam imao probleme, a kada je zanimljiva tema za crtanje – uživam!
Ipak, otkriva da mu je omiljeni predmet - geografija.
- Odmah mi je krenula, tako je i ostalo. Gradivo je zanimljivo, volim da učim o državama, zastavama, ali ima i manje zanimljivih oblasti, na primer – atmosfera i klima. Da zavolim ovaj predmet, definitivno je doprineo nastavnik Milan Pavić, čiji časovi će mi ostati u sećanju.
Osim iz geografije, dobre rezulate ostvario je na takmičenjima iz srpskog jezika i matematike, a školu je predstavljao i na sportskim takmičenjima.
- Na takmičenjima u plivanju osvojio sam prvo mesto na opštinskom i treće mesto na pokrajinskom takmičenju. Za svoju školu plivao sam i na republičkom takmičenju. Kao mlađi, trenirao sam plivanje u PK “Spartak”, a pošto je želja za plivanjem ostala, i dalje na bazen odlazim rekreativno. Treniram fudbal u FK “Bačka 1901” - svaku utakmicu počinjem u prvoj postavi, moja pozicija je zadnji vezni igrač. Uvek sam se trudio da zadržim balans između škole i sporta, znajući da je sport bitan, ali škola je bitnija.
Naklonjen prirodnim naukama, odlučio se da školovanje nastavi u Politehničkoj školi, opredelivši se za profil – arhitektonski tehničar.
- Želja mi je da postanem arhitekta! Od malih nogu voleo sam da razmeštam svoju sobu – razmišljao o tome gde da stavim krevet, gde sto… Ako postanem arhitekta, ispuniću sebi veliku želju, ali ne bih imao ništa protiv toga da mi život donese i titulu uspešnog sportiste – fudbalera. Posle srednje škole planiram da upišem fakultet ili neku višu školu pa da osnujem svoju firmu.
Njegovu druželjubivost, kako kaže, prepoznali su drugari iz odeljenja, proglasivši ga drugom za primer. Ovu titulu (ponosno) je nosio poslednjih šest godina!
- Zaista sam srećan što su me izabrali, bilo mi je drago svaki put. Ne želim da se hvalim, ali rekao bih da znam sa ljudima, tu sam da pomognem ako treba. Pomagao sam drugarima da ne dobiju jedinicu na kontrolnom… A meni je uvek pomagala i iza mene stajala – porodica. Tata i deda su dobri u matematici, rekao bih i mama. Pomagali su kada je trebalo, govorili mi da dam sve od sebe, budem najbolji što mogu.
Osnovnu školu nosiće u lepom sećanju.
- Kao i svaki đak, nisam voleo sve u školi i iz škole, ali kada sam se na kraju dana setio svega što sam tog dana prošao, imao sam osmeh na licu…
Ove reči (kao) da potvrđuje i lep pozdrav sa nastavnikom koji prolazi dok, sada već bivši đak ove škole daje intervju.
- Nastavnik fizike – Zoran Vukoja. Njega ću se uvek sećati! Bilo mu je žao što nisam išao na takmičenja iz fizike (smeh), ali ne može (baš) sve da se postigne…
AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA U DOSADAŠNJEM ŠKOLOVANJU
- 1. mesto na opštinskom i 3. mesto na pokrajinskom takmičenju u plivanju, učešće na republičkom
- brojne nagrade iz likovnog i crtanja
