Oni dolaze: Petra Buljovčić, učenica OŠ "Miroslav Antić" i članica Jedriličarskog kluba "Reful"
U jedrilicu klase "Optimist", namenjenu kormilarima do 15 godina starosti, Petra Buljovčić ušla je sa samo sedam godina, sledeći oca i dve sestare koji su već tada bili uspešni jedriličari. Kaže da se u počeku plašila vode i jakog vetra, ali da se s godinama navikla na sve zgode i nezgode koje pruža ugođaj plovidbe.
- Trebalo mi je dosta vremena da se naviknem na tu vrstu adrenalina koja me obuzme kada uđem u jedrilicu. Kada sam plovila po slabom vetru, nisam osećala strah, ali kada je duvao jak vetar onda sam se mnogo plašila, sve dok se jednom nisam prevrnula - priča Petra kako je prevladala strah i naučila da se izbori s vetrom, najvažnijom pokretačkom snagom jedrilice. - Tog dana je duvao baš jak vetar, a potom je naglo promenio pravac, pa smo jedrilica i ja završili u vodi. Pošto sam bila sama, krenula sam da tražim švert, to je daska koja viri iz čamca, na koju se treba popeti i tako ispraviti jedrilicu. Tada sam shvatila da to nije toliko strašno i onda sam prestala da se plašim.
Kako nije redak slučaj da se jedrilice prevrnu, svaki jedriličar mora da ima adekvatnu opremu, od koje naša sagovornica posebno izdvaja pojas koji kormilara štiti od utapanja. Pred pojasa, Petra naglašava da postoji poduži "spisak" dodatne opreme.
- Moramo da nosimo uv majcu da ne bismo izgoreli i kačket koji nas čuva od sunca. Zatim, takozvane "visilice" koje nam služe da ne dobijemo modrice po nogama kada izađemo na vodu i pokušavamo da izbalansiramo čamac, kao i sat da bismo mogli dobro da startujemo i ne izletimo iz linije. Potrebno je i mnogo veština, od kojih je najvažnija koncentracija, a potom i fizička snaga i kondicija. Po slabom vetru treba da obratim pažnju da mi je čamac ravan, da mogu normalno da klizim kroz vodu, da mi je jedro puno i da ima brzinu, dok po jakom vetru čamac moram da izbalansiram, jer ga vetar naginje u jednu stranu, a ja moram u drugu. Ponekad mi se mozak umori dok pokušavam sve to da držim pod kontrolom, ali na kraju dana volim i da nije tako ne bih se ovoliko dugo time bavila - iskreno će Petra.
Osim da trenira, ova talentovana učenica voli i da se takmiči, te tako učestvuje na gotovo svim regatama, od kojih se posebno raduje Prvomajskoj i Otvorenom prvenstvu jugoistočne Evrope (SEOK), koje se tokom proleća održavaju na Paliću. Kaže da je najviše ponosna na nagradu sa Zemunske regate, koju je dobila za izvanredne rezultate u 2016. godini, kada je osvojila preko 20 medalja. Ipak, ističe da uspinjanje na pobedničko postolje nije jedina i najvažnija vrednost takmičenja.
- Volim takmičenja jer tada dođu svi moji prijatelji iz Zemuna, Beograda, Novog Sada, Golupca i drugih delova države, tada smo na okupu i možemo da se družimo. Naravno, volim ja i da pobedim, pa kada su u pitanju Državna prvenstva, onda je odnos otprilike 70 odsto takmičenje i 30 odsto druženje, ali kada su manje i slabije regate, onda je obrnuto - poručuje Petra.
USPESI
- Učesnica "Balkanijade" 2016, 2017. i 2018. godine;
- Prvak Srbije 2016. godine;
- Prvak Vojvodine 2016. i 2017. godine
- Evropsko prvenstvo 2017. godine;
- Treće mesto na Državnom prvenstvu 2017. i 2018. godine;
- Drugo mesto na Vojvođanskom prvenstvu 2015. i 2018. godine;
- Višestruka učesnica okružnih takmičenja iz matematike.
