Oni dolaze: Sofija Radulović, učenica Politehničke škole

Jedina srednjoškolka u našem gradu koja nastavu pohađa uz IOP3 (individulani obrazovni plan za darovitu decu) je Sofija Radulović, odlična učenica trećeg razreda Politehničke škole, na smeru tehničar za oblikovanje grafičkih proizvoda.

Ne samo što od samog početka pokazuje talenat za grafički dizajn, Sofija je se godinama bavi pisanjem i slikanjem. Kada je pre tri godine, na čas srpskog jezika došlo dete koje je napisalo roman, to je bio dovoljan signal profesorima Nataliji Trbović Toljagić i Srđanu Milodanoviću da za Sofiju naprave poseban plan rada, koji će dati vetar u leđa njenom vanserijskom talentu. Pred njom su svakodnevno dodatni zadaci iz književnosti, besedništva i ilustracije.

- Prvi roman je „Beogradski grof“, a trenutno pišem „Ples sunca i meseca“ u kome će biti moja zapažanja i mišljenja o rimskom carstvu, vinčanskoj kulturi i evropskim kraljevskim porodicama, naravno kroz izmišljene priče. Na mnogo načina sam sakrila sebe u tom romanu, ima mnogo simbola kojima takođe volim da se igram – otkriva Sofija. - Posebno će biti zanimljivo kada ga budem čitala za deceniju ili dve i kada budem htela da se osvrnem na svoje srednjoškolske dane imaću dokument kako sam tada razmišljala i moći ću da uporedim koliko su se moji stavovi promenili sa godinama.

Njene priče nalaze se i kao deo zbirki „Nerečene priče“ i „Efekat leptira“, koje su nastale na sekciji kreativnog pisanja. Zbirke prate i Sofijine zanimljive ilustracije.

Iako su u dnevniku uglavnom odlične ocene, priznaje da matematika „šanta“, jer će, kako kaže, uvek radije da čita i proučava istoriju, nego što će dva i po sata da vežba zadatke.

- I što se tiče grafičkog dizajna i tu moram da naučim da se otvorim, da dam kvantitet kada je to potrebno, a da se tada ne bavim kvalitetom. Mnogi pokušavaju da budu dizajneri, ali su retki oni koji to zaista mogu da ostvare – ističe Sofija. - Dobrog dizajnera odlikuju sposodnost i ideja, koja kada se jednom rodi ne može umreti i zato je ona najbolji prijatelj svakog umetnika. Neki đaci imaju puno ideja, a ja nekad samo jednu ili dve, ne mogu da je forsiram jer ona dođe kad najmanje očekujem, ali zato volim odmah da je zabeležim i temeljno radim na njoj.

Iako je književnost njena velika ljubav, po završetku srednje škole želi da studira slikarstvo na Akademiji umetnosti, a njeni radovi već krase zidove škole, a bili su i deo izložbe u Art bioskopu Lifka.

- Do sedmog razreda nisam znala da ću biti slikar, ali sam znala da želim da učim i da sa ljudima da govorim o nekim višim, netrivijalnim stvarima. To je bio moj cilj puta kojim sam krenula – dodaje Sofija, citirajući svoj nastavnika iz OŠ „Kizur Ištvan“ koji joj je jednom prilikom rekao da je „ona uvek znala čemu služi škola“.

Sofija je trenutno zamenica predsednika Đačkog parlamenta, za šta kaže da je prilično „zanimljiva funkcija“, ali da je politika baš i ne zanima. Slobodno vreme provodi uz knjigu i kičicu, trudeći se da svaki tren iskoristi da nauči nešto novo.

- Možda će to nekome zvučati dosadno ali slobodno vreme provodim čitajući, slikajući, pokušavajući da što više radim na sebi. Često šetam svoje ljubimce, pse rase čehoslovački vučjak, koji su hibrid vuka i psa i mnogo više podsećaju na vukove. To me opušta i ispunjava – kaže ponosno pokazujući slike nesvakidašnjih pasa.

U nastavku prenosimo odlomak (2. deo 13. poglavlje) iz Sofijinog romana „Ples sunca i meseca“.

,,Gde je majka do sada? Retko kada propušta priliku da prisustvuje igrama", Nikolas se obrati ocu. Sedeo je u kraljevskoj loži hipodroma ocu s leve strane, a iza njega su sedeli Diablo, David i Anastasija.

,,Verujem da će ubrzo doći. Otišla je u šetnju sa Marijanom i decom", nasloni se na stolicu. Jedina stolica koja je imala dve ovnove glave na naslonu, što priliči kralju. Diablo ustade i priđe ogradi lože. Osloni se o široku, mermernu ogradu i iz unutrašnjeg džepa prsluka izvadi tompus i upaljač. Zapali tompus, povuče jedan dim i obrati se Klausu gledajući u arenu preko ramena: ,,Nikada te nisam uzeo kao ljubitelja gladijatorskih borbi."

Klaus podiže pogled k njemu, a onda ustade i osloni se o ogradu pored njega: ,,Kruna svakoga menja."

,,Ali ja ne pamtim kada si bio ovako neraspoložen", Anastasija se obrati kralju uhvativši oca pod ruku.

,,Samo imam mnogo na umu", Klaus se osmehnu.

,,Rekal bih da je nešto više od toga. Ali, to je na tebi da razrešiš", Anastasija se zatim osmehnu, ,,Bio si lepši dok si se smešio."

Nasmeja se na njene reči. Donekle je bila u pravu, a i žena mu je nešto slično rekla. Najednom začu dozivanje malene devojčice. Beše to Lukrecija koja mu je žurnim korakom prilazila. On čučnu i raširi ruke tako da ga je devojčica mogla zagrliti i u tom trenu je podiže. Poljubi je u čelo, dok mu se čvrsto držala oko vrata.

,,Bocka!", izusti malena devojčica. Nasmeši joj se pokazujući biserne zube ispod vranog brka.

,,Zaista, tatina brada bocka, ali je valjda taj detalj ono što ga čini najzgodnijim", Sofija reče i poljubi muža kada mu priđe.

,,Nemojte se ljubiti!", Tomas prekri oči šakama, a i Lukrecia isto učini prateći primer brata. Pogleda u Tomasa, a tada primedi i da su ostali njeni sinovi prekrili oči, učestvujući u igri mališana. Nasmeši im se. Priđe svakom i svakog poljubi u čelo, dok im dopusti da joj zauzvrat poljube ruku.

,,Gde li je Vladimir?", primeti da joj nema najstarijeg sina, ,,Rekao je da će biti na hipodromu već u ovo vreme."

Prebroja publiku pogledom. Znala je da nema vajde od toga, ali ko zna, možda ga nekim čudom i vidi u toj udaljenoj gužvi.

,,Bako?", Anastasija se osloni o ogradu i pokaza prstom, ,,Mislim da ga vidim."