Oni dolaze: Stefan Ćeran, učenik OŠ "Kizur Ištvan" i član Karate kluba "Enpi"

Soba Stefana Ćerana, učenika šestog razreda OŠ „Kizur Ištvan“ i karatiste KK „Enpi“, polako postaje tesna za sve njegove diplome, medalje i pehare, bez kojih se uglavnom ne vraća ni sa jednog takmičenja.

Stefan se u karate zaljubio još u vrtiću, sa samo šest godina, kada su njega i njegove vršnjake vaspitačice odvele na jedan trening u KK „Enpi”, kako bi se deca upoznala sa ovim sportom.

- Jako mi se svidelo i čim sam došao kući, odmah sam rekao roditeljima da želim da ga treniram. Oni su me podržali i od tada  svaki dan vodili na trening – seća se Stefan.

Kiša, sneg, led ili pak letnja žega nisu mogli da osujete nijedan njegov odlazak na trening. Roditelji su ga dugo svaki dan na biciklu vodili sa Makove sedmice do Hale sportova u Dudovoj šumi. Ništa nije moglo da poremeti njegovu želju da bude što bolji karatista.

Već posle pola godine otišao je na svoje prvo takmičenje i osvojio trofej Subotice - svoju prvu zlatnu medalju. Od tada do danas ima ih više od dve stotine! Iako mu je svaka draga i svakoj se raduje, Stefan ponosno pokazuje odličja koja su stigla kad je postao prvak sveta, i to dva puta, i prvak Evrope, takođe dva puta, osvajač Kupa Srbije, prvenstva Vojvodine i trofeja Subotice, koji je nekoliko puta bio u njegovim rukama.

- Svetsko prvenstvo u Bugarskoj u Burgasu ću posebno pamtiti. To je za mene bilo veliko i značajno iskustvo, navelo me je da sazrim kao takmičar, a pored toga tu je i sjajna atmosfera koja je vladala u celom timu – dodaje Stefan. - Inače, nastupati za reprezentaciju je velika čast i ponos, ali i odgovornost. Od mog rezltata zavisi uspeh celog tima i zato nije svejedno, ako izgubiš to donosi manje bodova celoj reprezentaciji. Osećaj kada je svirala naša himna a ja na pobedničkom postolju je ne opisiv, to je uostalom i san svakog sportiste.

Karate ga je, kako kaže, naučilo ne samo da se bori, nego i da bude brži, da razmišlja o svakom potezu.

- U borbu ulazim opušteno, šta bude biće, ali se trudim da budem što bolji. Kad pobedim, normalno, budem srećan, a kada izgubim budem ljut na sebe, jer nisam bio dovoljno spreman ili sam negde grešio. Ali me brzo prođe i radim da te greške ispravim – nastavlja mali karatista, koji je prilično nezahvalan protivnik, naročito kada se suočava sa višim od sebe.

Zbog svakodnevnih treninga često bude naporno da uskladi sportske i školske obaveze, naročito što je uglavnom svaki vikend rezervisan za takmičenja. Ali i pored toga, na samom početku nove školske godine ređa sve same petice.

- Nekad ostanem i na dva treninga, a pred takmičenje se još intenzivnije spremam. Zato najviše volim kada idem prepodne, onda mogu sve da postignem – nastavlja Stefan.

Vanserijski sportski talenat se priprema za polaganje za crni pojas, a želja mu je da ode na Olimpijadu i donese zlato u Srbiju.

Iako posle svakog teksta navodimo uspehe koji su talentovani đaci ostvarili, ovoga puta to nećemo uraditi zbog izuzetno velikog broja Stefanovih medalja.

- Ni ja ih više ne brojim, ali im se jednako radujem! - oštro će mladi šampion.