Oni dolaze: Violeta Radić, učenica Srednje Muzičke škole
Gotovo svaki značajni događaj počinje intoniranjem himne „Bože pravde“, a nju u našem gradu najčešće izvodi Violeta Radić, maturant Srednje Muzičke škole, na odseku etnomuzikologije.
Svojim mladim, ali snažnim, dubokim glasom Violeta je „ukrotila“ prilično zahtevnu kompoziciju Davorina Jenka.
- Pre svega, velika je čast imati priliku da izvodiš himnu svoje zemlje. Nisam sigurna kada je to počelo, jednostavno su me pozvali da samostalno izvedem himnu. Na početku nije bilo lako, jer je prilično teška, ali sada sam navikla i postalo mi je prirodno – kaže Violeta.
One koji je slušaju Violeta ostavi bez daha i kada izvodi i „Sve ptičice zapjevale“, „Preleteše ptice lastavice“, „Gde si bilo jare moje“ i mnoge druge stare izvorne numere.
- Pokušavam da se pronađem u različitim stilovima pevanja. Nekada sam pevala samo kosovske pesme jer su mi bile bliskije pošto su mi koreni sa Kosova i Metohije, a sada mi se približavaju i vojvođanske i one iz centralne Srbije. Ono što mi je, pak, najbitnije je šta ta tradicionalna pesma zaista znači. To nije samo neka numera čiji ću tekst naučiti i prezentovati, nego moram da ispoljim sve ono što ona nosi, duh tog naroda, vreme i mesto njenog nastanka. Uvek mislim samo na priču, zamislim da se to sad dešava i dam sve od sebe da to tako predstavim – objašnjava Violeta, dodajući da joj je pevački uzor Mara Đorđević, pre svega zbog svoje ličnosti i glasa koji ulazi pod kožu.
Iza nje je veliki broj nastupa, što solo, što sa pevačkom grupom „Zlatovez“, a zahvaljujući njima gotovo da više ni nema tremu.
- Uvek postoji mala trema, ali to nije strah nego više potreba da sve bude kako sam zamislila. Nekad se desi da pomešam slogove, ali se to ne primeti – smejući se dodaje Violeta. - Na nastupima sam u narodnoj nošnji koju ručno izrađuje moja mama Mileva i zahvaljujući njoj imam sreću da imam svoju nošnju za svaku priliku.
Škola i nastupi joj oduzimaju puno vremena, ali i pored toga nađe vremena da pročita dobru knjigu ili se bavi vezom i crtanjem.
- Pevanje nije kao ostali instrumenti koji se mogu vežbati po šest sati. Nekada je kao potreba pa zapevam za sebe, a nekad kao obaveza kad moram nešto da naučim – dalje će Violeta, koja je letos sa drugaricama pevala na Korzou. - To je bilo jedno predivno iskustvo. Ljudi su nam prilazili, zahvaljivali se što smo im ulepšali dan, čestitali na hrabrosti... Pevali smo različite stilove, tako da se svako mogao pronaći. Uz to, niko nas nije prijavio komunalcima.
Pored pevanja, velika ljubav ove tinejdžerke anđeoskog glasa je etnomuzikologija, proučavanje narodne tradicije, čime želi i u budućnosti da se bavi.
- Mnogi misle da se mi bavimo samo tradicionalnim pevanjem. Međutim, nama je to samo praksa, više smo fokusirani na naučno istraživanje. Volela bih da se bavim etnomuzikološkom građom, da odlazim na terene i da je sakupljam, ali i da radim u biblioteci koja brine o njoj – ističe Violeta. - Naravno volela bih da nastavim sa pevanjem, bilo kao solista ili član neke grupe, i da tradiciju Srbije prenesem i u druge zemlje, da predstavim i podelim naše veliko narodno blago. Sve više mladih želi da se bavi ovim i to je jako dobro, jer mnogo toga počiva na tradiciji.
NASTUPI
- Dečji festival 2012. godine
- OKUD „Mladost“, 65 godina postojanja
- Srbija u rutmu Evrope
- “Šljivik“
- Music international competition
- Svesrpski sabor u Krušedolu
- “Tijanin festival“
- “Zlatni opanak“ u Valjevu
- Festival bunjevačkih pisama
