Kasiri detektivi

Tekst zviždaljke:

Dostojanstvo.... šta je to? Neki ljudi kažu da je to poštovanje, neki ljudi kažu da to kod nas više ne postoji. U uslovima u društvu u kojem  živimo dostojanstvo je ugroženo. Ovo je moje iskustvo koje sam stekao u  jednom od poznatih trgovačkih lanaca koji ima više prodavnica po  Subotici.

Prošle nedelje u povratku do svog mesta stanovanja ušao sam u jednu prodavnicu da bi izvršio kupovinu potrebnih namirnica. Tom prilikom sam na ramenu  imao okačenu torbu u kojoj sam imao svoje lične odnosno privatne stvari. Moja torba je bila veća od veličine ormarića za  ostavaljanje torbi kupaca koja se nalazi na ulasku u prodavnicu  srazmerno čemu sam morao da istu unesem u prodajni objekat, ali zakačenu za rame. Nakon stavljanja izabranih artikala na kasu na kojoj je radila  kasirka i pozdravljanja istoe sa :“ Dobar dan“, od iste nisam dobio povratni pozdrav. Prilikom naplaćivanja kupljenih artikala kasirka mi se autoraitivnim glasom obratila rečima: ”Imate torbu?!Šta imate u njoj?.

Ja sam joj odgovorio da imam mnogo ličnih stvari na šta je ona opet autoraitivnim glasom rekla : ”Dajte mi da vidim šta ima unutra!”. Zar je  teško reći molim Vas, zar je teško reći da li će te biti ljubazni da pokažete šta imate u torbi…. za neke ljude je to teško, ipak neki ljudi daju sebi za pravo da rade nešto što ne bi smeli. Mirnim tonom sam je  upoznao da kao radnik prodajnog objekta ne poseduje bilo kakva zakonom data ovlašćenja za pregled lica i stvari nakon čega  je ista uz povišenu  dozu arogancije odgovorila da ima prava i da to piše na kasi i da se obratim njenoj šefici i upravi kao i da te stvari koje se nalaze u mojoj  torbi nisu privatne.Upitao sam je ako nisu privatne čije su,odgovor na to pitanje nisam dobio.Pošto je nekoliko ljudi čekalo u redu iza mene  nisam želeo da odugovlačim ionako nelegalnu radnju kasirke pa sam joj omogućio neovlšćeni uvid u sadržaj  moje torbe i ličnih stvari na šta je  ona rekla glasno da svi u redu iza mene čuju :” Aha, imate novine” , a zatim sam joj pokazao račun za te novine koje sam kupio u drugom  prodajnom objketu istog dana,a sve to naočigled svih lica koji su čekali iza mene. Zatim mi je rekla da sam bio dužan da svoju torbu ostavim  pored kase koja se nalazi na ulazu, na šta ni jednim obaveštenjem nisam bio upoznat, u svakom slučaju na taj način moja torba ne bi bila  obezbeđena,  a taj objekat ne bi na bilo koji način snosio odgovornost  za eventualnu krađu torbe i stvari iz nje.

Dostojanstvo…. šta je to?

Da bi bio kulturan i pokušao da sačuvam to dostojanstvo, napisao sam  žalbu na postupanje tog radnika i istu uputio upravi trgovačkog lanca i od njih dobio odgovor koji potvrđuje da je dostojanstvo kao zvezda koja sija na nebu, a mi mali ljudi koji pružamo ruke prema njoj pokušavajući
da je dohvatimo, ali previše je daleko, ona je nedostižna. Upitao sam ih koji je zakonski osnov za pregled stvari i lica čije preduzimanje zahtevaju od njihovih radnika kada to ovlašćenje Zakonom  povereno policijskim službenicima, komunalnim policajcima i radniku
privatnog obezbeđenja koji za to ima licencu.

Na to pitanje sledi njihov odgovor :” Takav postupak predstavlja deo  Procedure naše kompanije prema kojoj postoji dispozitivno pravilo koje  podrazumeva da zaposlena u opisanoj situaciji, u slučaju sumnje, može da zatraži uvid u torbu kupca, ali ne i da ga pretresa”. To znači da njihova pravila nisu u skladu sa zakonima, da oni  svakodnevno ugrožavaju ljudska prava, a da to ni pored ove žalbe ne  prepoznaju i da i u budućnosti ne žele da menjaju svoj sistem poslovanja angažovanjem radnika privatnog obezbeđenja koji poseduje licencu za rad  i koji bi kao takav imao zakonom data ovlašćenja za pregled lica i  stvari.

Moje sledeće pitanje je bilo :” Kakve mere ste preduzeli za bezbedno smeštanje torbi koje su po svojim karakteristikama veće od veličine ormarića na ulazu u Vaš objekat, na koji način se odlažu navedene torbe i da li odgovarate za eventualnu krađu torbi ili krađu predmeta iz istih od strane drugih lica i gde ste istakli jasno napisano obaveštenje o navedenom  i Vašoj odgovornosti i na koliko jezika odnosno kojim  jezicima je napisano to obaveštenje u prodajnim objketima u gradu Subotici?.”

Njihov odgovor :” U našim objektima predviđen prostor čija je namena da se kupcima obezbedi odlaganje ličnih stvari,što je u konkretnom objektu prostor sa kasetama određenih dimenzija sa pripadajućim ključem, standardizovane upravo za predmetne namene, a koji prostor nadziru sigurnosne kamere, što predstavlja još jednu od mera zaštite. Usled nemogućnosti odlaganja stvari u kasete određenih i standardizovanih dimenzija, kupcu uvek preostaje mogućnost da unese stvari u prodajni prostor objekta uz prethodno obaveštavanje zaposlenih, a naročito ukoliko se, primera radi, u torbi nalazi neki od artikala koji je u našem asortimanu, a koje artikle je potrošač kupio u drugim prodajnim objektima”

To znači da ste ukoliko imate torbu i želite da uđete u objekat dužni da  znate svaki artikal koji imaju u tom prodajnom objektu i ukoliko imate neka poklapanja sa artiklima iz njihove ponude dužni ste da preko reda odete do kase i prekinete kasirku u radu i istoj kažete šta imate u torbi, a ona je dužna da sve to zapamti i na kraju će opet tražiti da ostvari uvid u vašu torbu,  a da prilikom toga nigde niste obavešteni o tim pravilima prilikom ulaska u prodajni objekat. Znači opet pregled kasirke.

Posle svega navedenog odlučio sam da više ne idem u taj prodajni objekat, odnosno da ne idem ni u jedan prodajni objekat tog trgovačkog lanca, kao ni drugi članovi moje porodice. I dalje nisam dobio izvinjenje od tog trgovačkog lanca, a oni će i dalje da preturaju po tuđim torbama bez bilo kakvog ovlašćenja. Nisam lopov, nikada nisam bio, ne piše mi to na čelu, ali imam svoje dostojanstvo, imaju i drugi ljudi ovog grada, ove države.Zašto je teško poštovati zakon i Vaše potrošače? Mislim da nikada neću dobiti pravi odgovor na ovo pitanje.

Kakva su vaša iskustva u ovakim slučajevima, da li ste ih imali? Kako bi ste odreagovali kada bi se našli u ovakvoj situaciji?