Odnos ŽTP-a prema putnicima

Tekst zviždaljke:

U prepodnevnim satima poslednjeg dana minule godine na šalteru blagajne ovdašnje železničke stanice predao sam knjižicu za povlašćenu vožnju vojnog invalida zahtevajući izdavanje karte do Vrbasa kao međustanice, s tim da ću kasnije istim prevoznikom, ili autobusom, novokupljenim kartama završiti putovanje u Beogradu kao krajnjoj odredišnoj stanici upisanoj u knjižici. Iako su, osim prava na tri putovanja godišnje u odlasku i povratku, uz povlasticu prilikom plaćanja karata, ostala prava korisnika knjižice identična pravima ostalih putnika, a to je da od polaznog mesta po vlastitom izboru mogu koristiti sve vrste prevoza kao što su voz, brod, autobus...do željene destinacije, mrzovoljna radnica na blagajni očigledno nije mislila tako. I to ne po prvi put!? Umesto očekivane rutinske primopredaje, usledilo je s njene strane nekompetentno tumačenje ličnih mi prava na prevoz, svojevoljno prepravljanje prethodno upisane relacije (uostalom to mi je jedna od obaveza, ali i prava, uslovljenih pravilima u knjižici), da bi na kraju ne samo odbila prodaju karte, nego i da pored insistiranja pozove ili me uputi na pretpostavljenu joj osobu. I to sve naočigled u međuvremenu pristiglih pet-šest putnika. Ne želeći da i drugi trpe zbog neprimerenog ponašanje dotične pogotovo što je do polaska voza preostalo tek dvadesetak minuta, po uputu gđe sa "informacija" obreo sam se u kancelariji iznad odeljenja za prijem i distribuciju pošiljaka u nameri razrešenja spora. Na novo vlastito iznenađenje tek posle dužeg insistiranja g. Polovina me je ne samo saslušao, nego istovremeno i ismejao (po njemu) nebuloze izrečene s moje strane. Konstatovanu činjenicu da, barem, u predmetnom slučaju "ne znaju svoj posao", shvatio je lično, i umesto da mi isposluje kupovinu karte kako ne bih bio prinuđen da putujem u svojstvu "slepog putnika", zarekao se da mi to neće uspeti (što nisam ni želeo!), i telefonski izdao direktivu da mi se onemogući ulazak u voz. Neposredno pred sam zvižduk otrpavnikove pištaljke ušao sam u kabinu nove garniture voza, da bi mi odmah po polasku jedan od dva vrlo korektna konduktera skrenuo pažnju da je šef oličen u pomenutom gospodinu obavestio policiju u Bačkoj Topoli da sačekaju kompoziciju i izvedu me iz nje. U međuvremenu, kod istog je preovladao razum, pa odustao od te olake zloupotrebe organa reda i mira, bez sumnje preko potrebnih njegovom preduzeću. Srećom ili ne, i dalje državnom, a dokle...!? U Vrbasu sam odustao od kasnije nameravanog putovanja na doček Nove u prestonici, jer bi isti bio tek bleda repriza već doživljenog "ludog provoda" u organizaciji pojedinih a neodgovornih radnika ŽTP-a iz Subotice. Iako je po povratku na "mesto zločina" ponovo usledio razgovor tipa "jedni drumom drugi šumom", ipak mi je "laknulo". Navodno, zbog godinama zloupotrebljavanih prava iz knjižice za povlašćenu vožnju, neću biti krivično gonjen. Hvala im do neba!