Baletska škola "Raičević" proslavlja 30 godina postojanja

Osnovna baletska škola "Raičević" je osnovana 1990. godine u Subotici, kao istureno odeljenje Baletske škole u Novom Sadu, a zahvaljujući zalaganju osnivača, bračnog para Milice i Vojislava Raičevića, osam godina kasnije je registrovana od strane Ministarstva prosvete kao jedna od četiri samostalne baletske škole u našoj zemlji. Od tada pa do danas, kroz baletsko zabavište prošlo je više od 2.000 mališana, dok je osnovno baletsko obrazovanje steklo oko 120 balerina.

- Naša baletska škola postoji radi negovanja talenata, koji će se jednoga dana profesionalno baviti baletom. Osnovna baletska škola je prvi stepenik, a potom sledi srednja baletska škola, nakon koje se postaje profesionalni igrač. Dakle, balerina je neko ko završi osam godina baletskog obrazovanja i stekne titulu u nekom ansamblu - kaže Natalija Raičević, direktorka škole.

Radeći prema nastavnom planu i programu svetski priznate ruske škole "Agripina Vaganova", tokom četvorogodišnjeg školovanja buduće balerine izučavaju klasičan balet, narodne igre, solfeđo, a radi opšte kulture i obrazovanja, istorijsko-balske igre koje pružaju širok spektar znanja o nastanku baleta, evoluciji pokreta i kostima. Njihov rad sve vreme prati stručan nastavni kadar, među kojima su i bivši učenici škole, a u završnoj, četvrtoj godini, mladim budućim balerinama se ostavlja mogućnost da izaberu svoje usmerenje, klasičan balet ili savremenu igru.

- Klasičan balet je vrlo teška i zahtevna profesija, počevši od fizičkih predispozicija koje dete treba da ispuni, a koje su vrlo zahtevne i striktne, do toga da se devojčice koje pokažu potencijal za klasičan balet umnogome odriču, pa čak i detinjstva, jer već sa 10 godina treba da budu profesionalne i odgovorne prema svom telu. Zbog toga, nije a priori da svako dete treba da se bavi klasičnim baletom i ne mora svaka devojčica da postane balerina. Balet je i negovanje pravilnog anatomskog razvoja i kroz našu školu je prošlo mnogo devojčica koje su roditelji upisali zbog toga što su imale problema sa kičmom, ravna stopala ili krive noge. Takođe, balet sa sobom ostavlja i poseban način razmišljanja, pogled na svet i dragoceno opšte obrazovanje - objašnjava naša sagovornica.

Pre nego što je odlučila da sledi stope svojih roditelja i preuzme ulogu direktorke škole, Natalija Raičević je završila pedagogiju klasičnog baleta na Institutu "Janine Stanlowa" u Parizu, gde je za postignute rezultate nagrađena pohvalnicom francuskog ministra kulture, a takođe je bila članica baleta Srpskog narodnog pozorišta šest godina. Za deset godina, koliko se nalazi na čelu Osnovne baletske škole "Raičević", opredelila se za rad sa decom koja žele da nastave srednje baletsko obrazovanje i postanu profesionalni igrači koji će jednoga dana zaigradi u nekom od domaćih i svetskih teatara.

- Uživam u radu sa tom decom i njihovom procesu razvijanja. Uživam u njihovoj kritičkoj misli koju stvaraju prema određenoj vrsti muzike, oblačenja, pa čak i dela njihovog privatnog života, u smislu obaveza, razvoja radnih navika i slike koju stvaraju o sebi. Zato je ovo umetnička škola koja pokušava da iznedri bilo šta što je umetnički talenat, jer ako postoji potencijal bavljenja umetnošću, naša je dužnost i obaveza prema profesiji je da to prepoznamo i odnegujemo - poručuje Raičević.

Za tri decenije postojanja, Osnovna baletska škola "Raičević" bila je prvi stepenik u profesionalnoj karijeri brojnih balerina, među kojima su Livija Radmanić, učenica prve generacije ove baletske škole koja danas živi i radi u Roterdamu, gde je završila Akademiju savremenog pokreta, zatim Bojana Zajović, Sonja Batić i Nikola Stamenović, članovi baleta Srpskog narodnog pozorišta, te Dijana Radić, koja se odnedavno pridružila baletu Ljubljanske opere.