SUgrađani: Branimir Gajić - "Hajde ti, sine, nađi pravi posao!"

Dovoljno je jedno “halo”, telefonski dogovor – vreme i mesto. “Kafe Priča”, stisak ruke, i već nakon nekoliko rečenica shvatamo da pred sobom imamo čoveka koji je i te kako svestan svojih vrednosti, ali istovremeno prizeman – u pozitivnom smislu. On je neko ko “ne diže nos”, a imao bi razloga za to. Jer Branimir Gajić generalni je direktor i suvlasnik “Infostud” grupe, jedne od najvećih internet kompanija u Srbiji. Ali i Subotičanin (odnedavno i Palićanin), kolega, prijatelj i komšija. Onaj koji je istovarao šlepere pa proputovao pola sveta! Biznismen koji ujutru priprema porodici doručak. I odelo u kojem je došao, tu je (samo) za potrebe fotografisanja. Jer gospodina ne čini odeća.

- U svojoj poslovnoj, zvaničnoj karijeri za kratko vreme napravio sam priličan uspeh u korporativnom svetu u jednoj inostranoj banci. Tamo sam kao mlad imao prilike da upoznam jako puno ljudi i video da novac ne znači sreću. Da uspeh u poslovnom smislu ne znači nužno sreću. Video sam kvaziuspešne ljude koji su u suštini neuspešni i nesrećni, video ko se previše hvali, i pronašao, potvrdio model koji meni prija, a to između ostalog uključuje prizemljenost, fer odnose, posvećenost struci, ličnom razvoju, razvoju kompanije, dugoročnosti, i ne preterano naglašenom eksponiranju, pogotovo ako to nije na dobrim osnovama.

“Infostud” je sa partnerima osnovao 2000. godine. Sam početak, pokretanje sajta nije bilo isplativo. Delovalo je i neodrživo.

- Sećam se, otac mi je u jednom trenutku rekao - hajde ti, sine, nađi pravi posao! I jedna od pametnijih odluka je što sam ga poslušao! Počeo sam da radim u “Prokredit” (ProCredit) banci u Subotici, i kroz rad u bankarskom sektoru jako puno naučio. U bankarstvo sam ušao u ranoj fazi, kada je bilo oko 150 zaposlenih (a pet godina kasnije 1.500!), tako da sam proživeo eksplozivan rast i video kako to izgleda. Video sam i šta znači gradnja uređenog sistema i to mi je jako puno pomoglo u postavljanju “Infostudovog” sistema. I, naravno, finansije koje sam dobijao kroz bankarsku platu pomogle su održavanju “Infostuda” koji je u to vreme bio neprofitabilan.

ISTOVARANJE ŠLEPERA - SUPER ISKUSTVO! - “Kao mlad radio sam na istovaru šlepera alkoholnih pića. Nije šverc u pitanju, reč je o legalnim proizvođačima, posao sam dobio preko Zadruge. U to vreme moji roditelji dobijali su 20 maraka platu, a ja za dan dobijem 20 maraka! Bilo je to super iskustvo, naučio sam da mogu da iznesem težak fizički posao i naučio sam da mi verovatno perspektiva nije u teškom fizičkom poslu! (smeh) To je dobro za početak, ali treba videti kako pametnije zaraditi...”.

Iz banke izlazi u januaru 2007. godine, kada polako prestaje zlatno doba bankarstva... Sve vreme paralelno radi i u “Infostudu”.

- Naravno, tada su veći deo vukli partneri: sestra Branislava i kolega Stefan Salom, koji nisu imali dodatni poslovni angažman – ja sam pomagao koliko sam mogao, finansijski takođe. Ne bih rekao da je postojao i postoji jedan “mozak operacije”, mislim da smo svi vukli i razradili sistem. “Infostud” nije “gazdačka” firma koja zavisi od jedne osobe – mi gradimo sistem, gde se rad i funkcionisanje firme zasniva na radu velikog broja ljudi koji imaju svoja prava i odgovornosti. Uradili smo i profesionalizaciju menadžmenta, razdvajanje vlasništva od menadžmenta (proces je još u toku) kako bismo mogli da kvalitetnije gradimo firmu.

DECA, KORONA I SELIDBA NA PALIĆ - “Na Paliću smo od marta 2020. U novembru 2019. rodila nam se ćerka. Korona je došla u martu. Sve to dosta je promenilo dinamiku svakodnevice. Što se Palića tiče, jako smo zadovoljni, planiramo tamo da ostanemo. Imali smo zebnju da li će nam biti daleko da se dođe do grada, ali utisak je da uopšte nije! Tamo imamo mir i zelenu oazu koja nam prija, a u gradu smo očas posla! U proseku osam minuta da parkiram ispred firme. A ujutru parking mesta koliko hoćeš...”.

Roditelji, univerzitetski profesori u penziji, danas imaju razloga za ponos. I sin i ćerka ostvarili su vanserijski uspeh. A sve je počelo i pre čuvenog tatinog saveta – hajde ti, sine...

- Uspeh nije došao preko noći, naglo. On se stvarao godinama, korak po korak, tako da smo se svi nekako saživeli sa njime. Jako puno radio sam za vreme i srednje škole i fakulteta - od fizičkih poslova, istovaranja šlepera, preko prodaje osiguranja, prodaje telekomunikacione opreme, grafičke pripreme, pomaganja u izdavanju jednih novina, prodaje oglasnog prostora, kafomata... Tu i pokušaj pokretanja štamparije – neuspeo. Kada je došao trenutak osnivanja “Infostuda” i početak rada u banci (što je bio moj prvi “ful tajm” posao), ja sam defakto imao osam-devet godina “part tajm” iskustva i tu bio u ogromnoj prednosti u odnosu na većinu ljudi – iskustva sa posla, plus iskustva sa putovanja – to je ogroman startap, odskočna daska u odnosu na ljude koji to nisu imali. I sećam se da sam imao tremu pred intervju za posao u banci, ali to je sve glat prošlo...

Za tu dobru osnovu, u smislu znanja koja je stekao, ali i u mogućnosti da putuje i proputuje, pružio mu je i Ekonomski fakultet u Subotici.

- Jako sam zadovoljan tim izborom – podstakao mi je razvoj finansijskog, računovodstvenog, ekonomskog znanja i ostavilo dovoljno prostora da se bavim privatnim poslovima za vreme studija. Paralelno sam radio i ono što me je interesovalo, to je tehnologija - bilo to programiranje, grafički dizajn... Uz obrazovanje, uz ekonomsko i finansijsko znanje, razvio sam dovoljno i tehnološkog znanja, što se posle pokazalo kao dobra stvar za budućnost i primenu u “Infostudu”.

DANAS, SUTRA... - “Cela naša grupa ima oko 300 zaposlenih i dalje rastemo. Korona je jedno vreme usporila razvoj, ali na neki način i doprinela jer je ubrzala digitalnu transformaciju velikog broja preduzeća i mnoge ljude naučila korišćenju interneta, tako da raste broj korisnika naših usluga. Momentalno jako lepo poslujemo, ali neizvesnost visi u vazduhu i niko ne može da kaže šta će biti. Inflantorni pritisci, ekonomska stabilnost kao i geopolitička stabilnost – sve je pod znakom pitanja. Dobro radimo, ali neizvesnost jeste prisutna, kao i svuda”.

Ono što smatra jako važnim i ujedno svima savetuje, jesu – putovanja. Njemu jedan pasoš nije (bio) dovoljan...

- Na današnji dan bio sam u pedesetak zemalja, što je neprocenjivo bogatstvo u smislu znanja, iskustva, pogleda, širine i percepcije u odnosu na ostatak sveta! To daje vetar u leđa za bilo koje projekte i dalji razvoj karijere. Ja sam iskoristio obrazovanje i u srednjoj školi i na fakultetu da skoro bez para, bez nekih značajnijih finansija (roditelji prosvetni radnici), putujem po studentskim konferencijama, programima razmene, i da jako puno naučim. Kao dobar student uspeo sam da dobijem i stipendije za ozbiljnije stručne programe usavršavanja u inostranstvu.

Osnova postavljena za vreme studija kasnije se razgranala i u vidu poslovnih i privatnih putovanja - od Azije, koja polako ali sigurno postaje novi centar sveta, preko prirodnih lepota Južne Amerike, do siromašne crne Afrike... Ali jedno je konstanta – Subotica. Srbija.

- Mislim da putovanja, pogotovo u ranoj fazi, jako šire vidike i mnogo jasnije vidite pluseve i minuseve života u različitim državama. Mene je to opredelilo da želim da živim i radim u Srbiji i Subotici. Druga stvar koja je pomogla da ostanem tu, jeste i uspešna karijera jer kada ste u bezizlaznoj situaciji, onda je lakše i otići. A najveći plus Subotice jeste veći kvalitet života. Kada prođu one godine intenzivnih izlazaka i provoda, kada ulazite u porodični život, ovde možete da napravite mnogo veću harmoniju između poslovnog i privatnog života - manji su troškovi, vreme odlaska na posao, lakše se završavju stvari, sigurnije je, dobro mesto za odgoj dece... A u paraleli sa tim, sve više razvijaju se ozbiljnije poslovne ponude – nije dovoljno samo živeti. Razvija se privredni sektor – imamo Zonu, IT sektor, kao i druge privatne firme. I kada se upari dobra karijera sa većim kvalitetom života, dobiju se zadovoljniji ljudi, zadovoljnija porodica i zadovoljniji čovek na poslu. To je glavna prednost Subotice. I geografski smo blizu Novom Sadu, Segedinu, Budimpešti, Beču... tako da se lako može putovati. Ja Suboticu vidim kao glavnu bazu, ali ne tako da tu provodim sve vreme - utopijski cilj je sto dana godišnje van Subotice...

BITI – FER - “Definitivno jedna od vrednosti “Infostuda” je - biti fer! To smo izgradili i drago mi je što je prepoznato. Fer prema zaposlenima, fer prema kupcima, fer prema dobavljačima, fer prema svima uključenim u bilo kakvu saradnju”.

Novopečeni tata dobro se snalazi u novoj ulozi. Dvoje dece, ćerka i sin: Ana - dve i po godine, Petar - devet meseci.

- Moja lepša polovina Kaća i ja jako dobro funkionišemo u paru, kao tim. Ona je iz istočne Srbije, upoznali smo se u Beogradu gde je radila, bili u vezi, rešili da imamo decu i onda se ona doselila u Suboticu. Međusobno se (is)pomažemo i mislim da mi je uloga roditelja čučnula zato što sam fleksibilan i navikao da pomeram granice i da sam van zone komfora. Baš uživam sa Anom i Petrom!

GURMAN - “Ja sam gurman i volim sve da jedem, volim da probam različite stvari i uvek jedem lokalnu hranu gde god da idem! A ono što mi od lokalnih jela spada među omiljena, definitivno su gulaš, čorbast pasulj i riblja čorba”.

U “Kafe priči”, gde sedimo (i čiji je suvlasnik), naručuje čaj i vodu. Ručak preskače – nema vremena. Radni dan se zahuktava...

- Kako mi izgleda jedan radni dan? Ustajanje u 6 i 30, meditacija, jutarnje vežbe, priprema doručka za porodicu, odlazak na posao, jutarnji sastanak u osam i trideset. Projekti, sastanci, obaveze... do četiri, pet. U popodnevnim i večernjim terminima trudim se da provedem kvalitetno porodično vreme, odvojim vreme sa sport, za sebe – kako bih sačuvao zdravlje u ovom stresnom poslu. Aktivno trčim, volim da plivam (ali to je nekako zamrlo sa koronom pa nikako da se vratim), i ranije sam dosta jahao - to bih voleo da reaktiviram.