SUgrađani: dr Luka Anđelić - "Meni se san dešava ovde!"

Znali ste i znate da je vrhunski stručnjak u svojoj oblasti. Ime koje se izgovara sa poštovanjem. I potrebom. Na klinikama jedva dočekan. Žene se dovijaju za njegov broj telefona. Učili su i uče od njega. A on se ne stidi da kaže koliko je naučio od drugih. Znali ste... A nešto i niste. Da voli književnost. Čita Dostojevskog i recituje poeziju. Da više nije Subotičanin, već stanovnik obližnjeg naselja sa samo 700 stanovnika! Da ga unuci zovu Đed i da je u njihovim očima ekspert za priče i sport. Da je prošao gotovo celi svet i ostao tu. I nikada nije zažalio. Dr Luka Anđelić, specijalista ginekologije i akušerstva, prvi koji je uradio video endoskopsku operaciju u našem regionu, dugogodišnji upravnik ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice u Subotici, od 2017. godine zvanično je u penziji. U penziji?! Zaboravite na šah i novine pod miškom! Jer pred vama je najzaposleniji penzioner u istoriji...

- Meni je svaki dan takav! U Subotici sam u “Badaviju”, “Megaklinici” i “Zdravomedu”; u Beogradu u “Bel Mediku”, “Medi Grupi”, “Aurori”, “Atlasu” i poliklinici “Alfa medika”; u Novom Sadu u “Genezisu”, “Feroni” i “MK” poliklinici. U Crnoj Gori sam takođe redovno, često i u Republici Srpskoj - u Trebinju i Nevesinju. Kako postižem? Napravim takav raspored. Utorkom sam u Novom Sadu, sreda i deo četvrtka rezervisani su za Suboticu, pa Beograd. U subotu i nedelju sam u Podgorici, a u ponedeljak u Nevesinju.

SA JUGA NA SEVER - Rođen je u Skoplju, nakon što je njegov otac, za vreme Informbiroa, zajedno sa prebačenim profesorima i studentima koji su ih sledili, prešao iz Beograda. Tamo je živeo prve četiri godine. Po povratku, otac započinje privatnu praksu u Kanjiži...

A negde pre ili posle svih obaveza čeka ga i dočeka oaza u Bačkom Dušanovu. Tih 25 kilometara koliko je ovo naselje udaljeno od Subotice, prava je mera. Da sačuvaš mir. A da ti ničega ne manjka.

- Nisam više Subotičanin, preselio sam se u Bačko Dušanovo kada je počelo sve ovo sa koronom. U martu mesecu došao sam iz inostranstva, četiri nedelje bio u samoizolaciji i od tada više ni jednom nisam spavao u Subotici! To je porodično imanje gde se još moj đed doselio kada je dolazio iz Hercegovine. Pogledaš kroz prozor i vidiš ogromno drveće, zelenilo, ne penjem se na treći sprat kao ovde. Sve je lepo, možeš se družiti kada ti se druži, nikoga ne tražiš da ti dođe, a uvek nekog ima. Moj mir. Zašto si prešao – pitaju me. Kažem - približavam se tamo gde se kopa(mo). To je činjenica, šta sad, mora se i o tome razmišljati...

Sa osmehom, zbog ironije kojom završava odgovor na pitanje, nastavlja u vedrijem tonu. I saznajemo da je sin tu napravio bouling (bowling) centar, sportski centar sa bazenima i boćalištem, igralištem... objedinjen nazivom “Krupara” (jer se na tom mestu zaista nalazila krupara), gde se, osim sportskih, neguju i drugi sadržaji. Oni duhovni, na primer.

- Poslednje subote u mesecu u “Krupari art” održavaju se književne večeri – ugostili smo više od stotinu književnika, a svakog leta, u okviru umetničke kolonije, dolaze nam sjajni umetnici.

I dok priča o zvučnim imenima, pozivajući ljubitelje umetnosti da posete ove kulturne sadržaje, saznajemo da je ideja za održavanje književnih večeri potekla upravo od njega!

- Raspolažem svojim životom, onako kako mogu – da bude kvalitetan, produhovljen kroz susrete sa mnogim pesnicima, književnicima, umetnicima... Obilazim ih, oni se druže sam mnom, slikaju preda mnom, prave mi jedan divan ugođaj, sasvim drugačiji život od onog koji vodim u operacionoj sali! Volim književnost. Dostojevskom se vraćam stalno! Sada četvrti put čitam “Idiota” - vremenski period je otprilike deset godina i kako godine idu, uvek ga drugačije doživljavam i prepoznajem neku trenutnu situaciju koju ranije nisam, shvatajući da se od opisanog u romanu do sada, nije promenilo - ništa.

Dostojevski, sinonim za Rusiju. Govorite li ruski? – nameće se pitanje.

- Da, ruski sam učio još u osnovnoj školi. Govorim mađarski, engleski, malo nemački - sporazumevam se, ali pesmice sve znam!

ZAKASNELA I PRAVOVREMENA PRIZNANJA - Na osnovu istraživanja portala bebac.com, o porodilištima u Srbiji, dr Luka Anđelić je 2016. godine, bio u top 15 najboljih lekara u zemlji. Na osnovu mišljenja 9.888 mama, zauzeo je deseto mesto. “Bio sam ponosan i zato što je moj kum prvi dr Ivan Bojović bio izabran za najboljeg! Ovo je priznaje koje dobijaš direktno... Nekih drugih i nije bilo. Sećam se, kada sam imao 50 i nešto godina, kažu mi iz grada - dođi, treba da dobiješ zahvalnicu! Kakvu zahvalnicu?! Nešto smo propustili pa da krenemo iz početka... To se dobija kada završiš fakultet i počneš da radiš - prvo ide zahvalnica, pa povelja, pa redom. Šta kažeš, sa 50 i nešto godina da krenemo iz početka?! Ma hajde...”.

I zaista, nakon gutljaja produžene kafe sa mlekom, na tečnom nemačkom počinje da recituje... Hajnrih Hajne u prepunom “Bosu”! Aplauz je izostao, impresija nije. Svestrani ste – zadivljeni smo. Ali sada moramo da govorimo o vašoj drugoj (prvoj) ljubavi – medicini. Medicinski fakultet završava u Nišu, specijalističke studije ginekologije u Ljubljani, subspecijalizaciju u Zagrebu...

- Moj otac je bio lekar i želeo da budem i ja, a meni je bilo svejedno! Mogao sam da budem bilo šta, samo da ima sporta. U ono vreme malo sam se bavio košarkom, bio dosta dobar plej... Otac je bio lekar opšte prakse, jedno vreme direktor Doma zdravlja u Kanjiži. Ne znam da li je imao puno poverenje u mene tokom srednje škole, ali kada sam upisao medicinu, bio je zadovoljan, a ne znam da li je ikada bio toliko sretan kao kada sam u junu dao sve ispite sa prve godine! Iako je to tek početak, valjda je osetio da ja to mogu... Dočekao je i 1977. godinu, kada sam diplomirao. I ne samo otac, došao mi je stric, došao đed - da proslave. I kažu - hajde sada, pozovi svoje profesore! Kako ću pozvati profesore?! – pitao sam se, ali ‘ajde, našao sam neke asistente da ih moji časte...

Iako je sve vreme mislio da će biti hirurg (posebno ga je privlačila rekonstruktivna hirurgija), splet okolnosti odlučio je drugačije. Zanimljivo da je za vreme vojne službe u Beogradu, bio odabran da se stara o – Titu!

- Prešao sam kod Tita da budem sa njim tri dana na Dedinju i pratio ga do Ljubljane. Samo sam ga ispratio. On se ubrzo posle operacije (odsekli su mu nogu) našao u komi... Kada sam se vratio, bio sam u Generalštabu, ali nije usledila prekomanda tamo gde sam želeo. Trebalo je odraditi taj obavezni staž - u Kanjiži me nisu primili, pa sam radio u Čantaviru, a onda su me pozvali na ginekologiju i ja sam pristao.

ĐED ZA PRIČE I BABA ZA MAŽENJE! - “Svoju suprugu upoznao sam u Bačkom Dušanovu, u ono vreme bila je student prava. Radi kao advokat. Imamo sina Vidaka koji je srednju školu završio u Edinburgu, fakultet u Aberdinu u Škotskoj (međunarodni odnosi i bezbednost), magistrirao u Velsu, i vratio se ovde. Živi u Novom Sadu, gde takođe ima bouling centar, i zastupa jednu nemačku firmu. Imam četvoro unučadi – zadnje dve su bliznakinje. Idemo zajedno na skijanje, na letovanje... Kako sam svojevremeno vodio sina, tako sada vodim unuke. Đed je za priče i za sport, a za maženje - baba!”.

Period od 2001. do 2017, kada se nalazio na čelu ginekološko-akušerskog odeljenja, pamti kao komplikovan.

- Bila su loša vremena, bilo je teško doći do sredstava da se zamene instrumenti i oprema. Tu sam malo uz pomoć mojih dobrih prijatelja građevinaca uspeo da napravimo jedno odlično porođajno odeljenje. Kada su završili, pozovemo medije, oni sve oslikaju, lepo opišu, međutim, kaže meni jedan prijatelj – pročitaj ti i komentare. Pogledam – 50 komentara, ni jedan dobar! Kažu, sve je to lepo, ali ja sam doživela to i to... Toliko ružnih stvari. I dugo sam radio na tome da se isformiramo, okupljao celo odeljenje - održimo neko stručno predavanje, obradimo neku temu, a sa druge strane, održim im ono istorijsko predavanje o tome kako je sve počelo u Subotici, još 1.700-te godine... Podsetim ih na najbolje ginekologe za koje ni ja nisam znao kada sam počeo da radim, na primer za dr Dušana Maluševa, najboljeg ginekologa u bivšoj Jugoslaviji, koji je radio u – Subotici! Tako da se tu stvorila jedna dobra atmosfera, a poverenje se stiče godinama. Ali odjednom su počele da dolaze žene sa strane (iz Beograda, Novog Sada, Sombora...) da se tu porađaju, i to je bio izuzetan benefit u ono vreme za našu bolnicu.

U tako impozantnoj karijeri teško je izdvojiti najsvetliji momenat. Ili momente. A istovremeno se prisetiti i onih manje lepih...

- Uvek nešto naučno treba da se gleda, šta je ostavilo traga... Nemam toliko taj osećaj uspešnosti u tome što izoperišeš, nego u onome što ostaviš, što će ostati. Taj most prema nauci ostvaren je kroz koleginicu Veru Kovačević. Zajedno smo radili studiju koju je ona objavila u jednom eminentnom časopisu gde ni jedan od naših ginekologa nema objavljen rad. Taj rad je posle citiran, dobio i nagradu u Budimpešti kao najuspešniji... To je nešto što ostaje, zabeleženo je. Takođe i moj drugi kolega Igor Dogić uskoro će doktorirati na ovome što ja radim. To je uspeh. A najteže mi je palo... Radio sam sa jednim divnim dečakom koji bi sigurno bio sto puta bolji od mene, zove se Nikola Radivojev. Pratio me svuda, dobio je prvu nagradu za najmlađeg autora na ginekološkoj nedelji... Međutim, jako mlad je umro, dobio karcinom jednjaka... To je težak moment u karijeri gde izgubiš nekoga ko je i kao čovek i kao ličnost bio vanserijski. Mnogo bolji od mene.

Usavršavajući se i radeći u inostranstvu (jedan period uz čoveka koji mu je bio najveći uzor – čuveni dr Kurt Sem iz Nemačke, hirug i endoskopski inovator), putujući po svetu (obišao skoro ceo svet – od Južne i Severne Amerike do Kine), nemoguće je da se nikada nije zapitao – ostati ili otići. .

- Ja uživam ovde! To neme veze sa zaradom, ovde sam ispunjen, ovde postižem uspeh, tamo bih bio neki šraf u sistemu, ne ispunjava me to. Meni se san dešava ovde! Ovde raspolažem svojim životom, tamo bi bilo teško da čovek ostvari ono u šta ja verujem. Sem neke materijalne dobiti, nema nekog velikog zadovoljstva, a uvek ima neki žal... Sa druge strane, puno je elemenata ovde koji nas nažalost koče u tome da budemo bolji, ali to je valjda druga tema...