SUgrađani: Gabor Bunford - "Srećan sam što mogu da radim i živim od posla koji volim"

Pažljivo biramo broj, telefon zvoni... Prepoznatljiv, dubok, topao glas. Jednostavno HALO, i kao da već čujemo zavodljivi zvuk saksofona... Gaboru Bunfordu - Bugi, umetniku, muzičaru, profesoru, mužu, ocu, sinu, kolegi... našem sugrađaninu, manira nikada nije nedostajalo. Odmah pristaje na razgovor i u “vreme Korone”, s tom razlikom što telefon, mejl i SMS poruke sada menjaju čvrsti stisak ruke i razgovor tet-a-tet – licem u lice. I žao nam je zbog toga. Ali dobro je što znamo “čoveka sa druge strane žice”: poznat glas, poznato lice, poznate dobre vibracije...

Vanredno je stanje, sve je stopirano, sve je drugačije. Ali to ne znači i nužno – sve loše. Udobno “ušuškan” u kući na periferiji grada, sa velikim dvorištem, on živi miran porodični život i sada, više nego ranije, ima vremena za sebe i svoje najbliže.

- Kao što sve prolazi, proći će i ovo… Moja profesija zahteva da sam dosta na putu, na turnejama i mogu reći da mi ovaj boravak kod kuće čak i prija! Živimo u kući sa velikim placem, koja zahteva dosta rada, truda i ulaganja, ali se isplati, naročito sad. U svakom slučaju, ne zavidim ljudima koji su u stanu jer im sigurno nije lako. Naravno, tu su i domaći zadaci. Deca su prilično uposlena oko škole, ali smatram to pozitivnim. Naravno, pored vremena provedenog sa porodicom, nađem i vremena da vežbam svaki dan. Poštujemo pravila izolacije, u toku smo i sa dešavanjima, ali se trudimo da ne dozvolimo da loše vesti utiču na naše raspoloženje.

SOPSTVENI ALBUM - Svoju autorsku džez muziku do sada nije objavljivao. Ali to ne znači da se time nije bavio. Na pitanje da li je izdati sopstveni album – san ili java, odgovara: “Nikad ne reci nikad…“.

U poplavi svakodnevnih vesti sigurno da, osim onih i iz naše zemlje, pažljivo prati i dešavanja u Francuskoj, gde mu godinama živi rođeni brat Bela sa porodicom, i gde se, spletom okolnosti, trenutno nalazi i njegova majka.

- Majka je pre mesec i po dana išla u posetu kod brata koji je u Francuskoj završio svoju sportsku karijeru, i nažalost, zbog situacije morala je ostati tamo. Njoj bi sad sigurno bilo lakše da je u svojoj kući, ali znam da je tamo na sigurnom i nismo smeli da rizikujemo moguće komplikacije oko povratka dok se situacija ne smiri. U svakom slučaju, postoji skajp i vajber pa smo svakodnevno u kontaktu.

Zanimljivo je da su se braća „podelila“ i jedan povukao na oca, a drugi na majku – bar što se interesovanja tiče.

- Otac je ceo život u sportu, ili kao fizioterapeut ili kao sportista. I dan danas igra stoni tenis. Mislim da je talent nešto sa čim se čovek rađa, i ako se pravilno usmeri i podržava, kao što su nas naši roditelji, u tom slučaju ne izostaje ni rezultat! Što se tiče muzičkog talenta, mislim da sam tu definitivno na majku…

Rano prepoznat muzički talenat odveo ga je već kao desetogodišnjaka u Muzičku školu u Subotici. Posle je, kaže, polako išlo sve po redu…

- Srednja muzička pa akademija. Prvo sam diplomirao klarinet, a nakon toga i saksofon na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde sam i danas u radnom odnosu.

Foto: Andrej Hicil

Vrlo je moguće da su srca pojedinih Subotičanki bila slomljena kada je ovaj stasit i markantan mladi muzičar svoj rodni grad zamenio Novim Sadom (gde je živeo petnaest godina), a posebno kada je u glavnom gradu Pokrajine upoznao svoju buduću suprugu – ali ne Novosađanku!

- Supruga Sanja je iz Zrenjanina. Ona je studirala i radila u Novom Sadu i upoznali smo se na Novosadskom džez festivalu. I ona je ljubitelj dobre muzike – ja imam puno CD-ova sa džez muzikom, ali ona je jedina osoba koja ih ima više od mene!

DA LI SU „NARODNJACI PREUZELI STVAR“? - Danas hale pune mahom predstavnici novokomponovane muzike, znamo i koji. „Narodnjaci su preuzeli stvar, znaju sistem i stvaraju dar mar“ – kaže Balašević u popularnoj pesmi. I da se opet pozovemo na Balaševića u pitanju - ima li nade za „neke nove klince“?

- Vremena se menjaju. Proći će i ti „virusi“, verujem u to. Svako nek vaspitava svoju decu kako misli. Kod mene se u kući uvek sluša dobra muzika, tako da pada u vodu ono „moraće zbog društva“ – neće morati zato što neće želeti!

A osim dobrog muzičkog ukusa, Sanja poseduje i dragocenu crtu poštenja jer, kada je na pomenutom festivalu Buga izgubio novčanik, našla ga je upravo ona i – vratila vlasniku! Slučajnost? Sudbina? Nije ni važno. Važno je ono što je usledilo:

- Kada nam se 2005. rodio sin Adam, shvatili smo da želimo život u mirnijem gradu gde naša deca mogu da odrastaju u zdravom okruženju, i uz baku i deku. Subotica jeste takav grad i ima sve što treba da ima za jedan lep porodični život. Mogli smo otići i u inostranstvo, jer je bilo ponuda, ali smo se ipak odlučili za naš mali raj u Buckama, kuću sa velikim dvorištem, parkom i voćnjakom i puno životinja.

Foto: Zdenko Štricki

Foto: Zdenko Štricki

Iz Subotice je otišao, u nju se vratio i vraća. Prednosti grada prevagnule su nad manama – ako ih ima.

- Iskreno, kada sam van kuće, onda sam većinom vremena i van Subotice. Smatram da Subotica, za razliku od nekih drugih gradova, ima neki poseban mir kojem je uvek dobro vratiti se. U svakom slučaju, ono što me veže za Suboticu su neki dobri, meni posebni ljudi s kojima se puno družimo, smejemo, kuvamo i sviramo i to je ono što najviše volim u Subotici. Što se tiče stvari koje mi smetaju, prosto ne želim da im dajem energiju jer ima toliko toga lepog čime se čovek može baviti, da je šteta trošiti vreme i reči na one druge.

Ipak, posao ga uglavnom vodi van rodnog grada. Među druge ljude, druge gradove, a često i zemlje. I ta promena prija.

- Pored posla na Akademiji, puno nastupam. Član sam „Novosadskog big benda“. Nažalost, sad nam je otkazana truneja „Rok opera“ po Sloveniji, Italiji i Hrvatskoj, i s tim u vezi čekamo bolja vremena. Tu su, naravno, i koncerti sa Đorđem Balaševićem, Vladom Georgijevim, Jelenom Tomašević, Bojanom Stamenov i drugima. Sviram instrument koji može da se priključni u bilo kom trenutku kao gost u nekom projektu. Za ovih 25 godina moje karijere imao sam čast i zadovoljstvo da sarađujem i nastupam sa mnogim zvezdama naše estrade, kako u zemlji tako i u inostranstvu. U svakom slučaju, srećan sam i zahvalan što mogu da radim i živim od posla koji volim i zaista u tome uživam!

A uživao je i u susretu sa ljudima i dobroj muzici Internacionalnog festivala džez muzike “Jazzik” koji je pre deset godina pokrenuo sa suprugom.

- Subotica je imala mogućnost da sluša svetske zvezde džeza kao što su Yellowjackets, Al Foster, Joy Calderazzo i drugi, ali i velikane sa našeg podneblja kao Vasila Hadžimanova, Bojanu Stamenov, Aleksandra Dujina, Matiju Dedića i druge. Lepo je bilo videti da su posle nastupa svi bili sretni i nasmejani, i publika i izvođači, i mi smo kao organizatori u tome uživali. Za ovu vrstu vrstu muzike bitno je to međusobno razumevanje, a Subotičani su pokazali da itekako imaju osećaja za to. Nažalost, to nije dovoljno. Neki bitni ljudi ne vide u tome vrednost i festival je polako ostao bez podrške. Vremena se menjaju i neke druge stvari su dobile prioritete, kako u gradu, tako i u našim životima. Tako smo i mi odlučili da se posvetimo drugim prioritetima i uvek ćemo biti srećni što smo deset godina posvetili „Jazzik“-u i toj lepoj zajedničkoj energiji koju će ljudi pamtiti. Žao mi je samo učenika džez odseka, koji su ovde imali prilike za nastup i nadamo se da će ih imati i u nekim drugim aranžmanima.

Jedan od pomenutih “prioriteta” kojem se posvetio, onaj prvi i najveći, svakako su deca. I ne krije da je na prvom mestu – roditelj.

- Biti roditelj je najlepši i najzahtevniji zadatak na svetu, pogotovo kada dođe pubertet, a ti želiš da provodiš kvalitetno vreme sa decom, pa pod tim kvalitetom svako podrazumeva nešto drugačije… Ali u svakom slučaju, deci treba dati prostora za sebe i podržati njihove snove. Adam uskoro puni 15 godina. Mnogo čita i sprema se za malu maturu. Nora ima 12 godina i ona je umetnica u porodici. Jako lepo crta i svira. I pored velike dece, ja imam suprugu studentkinju, koja sad sprema ispite i završava psihologiju. Ćerka je nedavno u nekom upitniku napisala da je mama po zanimanju - student (ha, ha)! Sve u svemu, imamo svoju sportsku sobu, svoju muzičku sobu i uvek imamo šta da radimo da bi nam bilo lepo.