SUgrađani: Jelena Pavlović - "Prihvati promenu i izvuci najbolje iz nje!"
Poklope se kockice, ukrste se putevi, i pravi čovek nađe se na pravom mestu! Upravo takav utisak stekli su i formirali ljudi koji su sa njom svakodnevno u kontaktu – i kolege i pacijenti. Obrazovanje i stručnost, udruženi sa elokventnošću i strpljenjem. Prijatan glas. I diskretan osmeh. Sve to, i mnogo više od toga, vezuje se za Jelenu Pavlović, diplomiranog farmaceuta, 12 godina zaposlenu u „Apoteci Subotica“ - trenutno na poziciji pomoćnika direktora za farmaceutske poslove.
- Kada sam dobila poziv da budem u rubrici „SUgrađani“, prva pomisao bila mi je da je velika čast biti predstavljen kao neko ko je prepoznatljiv u ovom gradu na najposećenijem subotičkom portalu, a istovremeno me je pomalo i rastužila pomisao da je to baš u ovom trenutku kada je ceo svet obojen neizvesnošću i strahom od pandemije! Sa druge strane, možda je baš i pravi trenutak da se sada predstavi jedan farmaceut, pripadnik zdravstvene struke koja je pored lekara najizloženija i najangažovanija u zaštiti zdravlja svih nas od pandemije aktuelnog virusa.
KOLIKI JE ZNAČAJ FARMACEUTA - “Sagledavajući poziciju naše struke danas, shvatila sam da je ona neopravdano i nepravedno zanemarena. Sa iskustvom koje sam stekla do sada, imam nameru da sve svoje snage usmerim ka tome da kroz dalje aktivnosti pokažem koliki je značaj farmaceuta u lokalnoj zajednici, pre svega farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti čiji sam i sama deo. Mislim da naši sugrađani već sada to prepoznaju”.
Aktuelnu situaciju sagledava i doživljava sa više aspekata - trenutno kao neko ko nosi ogromnu odgovornost da koordinira radom apoteka koje su u sastavu „Apoteke Subotica“, snabdevanjem lekovima, pomagalima, dijetetikom, protokom informacija...
- Svakodnevna komunikacija sa dobavljačima, medijima, analize i planovi takođe su značajan deo svakodnevnog posla. Sve aktivnosti u kojima protiče moj radni dan i koje su i inače intenzivne, od početka vanrednog stanja su intenzivirane, jer je u svim segmentima rad otežan i potrebno je biti uključen 24 sata i sposoban za neprestani multitasking i na brzo rešavanje nepredviđenih situacija. Kao farmaceuti, od početka pandemije, ne samo što smo i dalje najpristupačniji zdravstveni radnici i svaki dan smo u bliskom kontaktu sa sugrađanima (što znači i u velikom riziku), mi smo u obavezi da obezbedimo zaštitna sredstva i lekove, ali i da radimo na edukaciji naših sugrađana i pacijenata o tome kako se koriste zaštitina sredstva, kakve su mere zaštite od virusa, često i da ih umirimo, da damo pravi savet i odgovorimo na bezbrojna pitanja, usmerimo na drugog zdravstvenog radnika, rezervišemo lek, i pri tome da zaštitimo i sami sebe i svoje porodice, a da nam ispod maske uvek bude osmeh. Pokazali smo veliku odgovornost i brigu za zaštitu zdravlja naših sugrađana, umor je neprestano prisutan, ali srećni smo jer na kraju dana možemo reći samima sebi da smo kao pripadnici tog plemenitog zanimanja farmaceut (sa velikim F!) doprineli da svet oko nas bude za mrvicu bolji.
U vreme pandemije i vanrednog stanja, ritam života drastično se menja i na privatnom planu:
- Imamo periode usporenja, odsustva mogućnosti za mnoge uobičajene aktivnosti i zadovoljstva za koja smo mislili da su nam neophodna, što nam je dalo priliku za introspekciju i preispitivanje sopstvenih prioriteta. Čovek treba da iskoristi svaku novu situaciju da postane bolji i da prigrli svaku promenu, što nije lako, ali kada to uspete, uspevate da osnažite samog sebe! Pored mnogih stvari koje su nam oduzete, sada nam je data neka vrsta slobodnog vremena da pročitamo knjige za koje nismo imali vremena, da uživamo u muzici koja nas je nekad ispunjavala, ali već odavno nismo imali vremena da je poslušamo i da nas ponovo oplemeni, da uživamo u kreaciji pripreme hrane, da shvatimo da je mnogo toga što smo smatrali normalnim u stvari privilegija, da se ponovo zbližimo sa članovima porodice sa kojom delimo svakodnevnicu, a tokom haotičnog radnog dana nemamo vremena ili smo preumorni za smisleni razgovor uz kafu ili obrok. Na sličan način naučila sam da gledam i na druge situacije u životu - namerno kažem NAUČILA, jer nije bilo lako, a nije ni sada lako, ali parafraziraću Oldosa Hakslija koji kaže da jedini deo univerzuma koji možemo da promenimo smo - mi sami.
MOTIVACIJA I OHRABRENJE - Jelena Pavlović dobitnica je Zahvalnice Farmaceutske komore Srbije 2016, za uspešnu saradnju, izuzetan doprinos i nesebično zalaganje na unapređenju i afirmaciji farmaceutske struke i apotekarske delatnosti, kao i Nagrade “Dr Jovan Tucakov” za farmaceuta godine za 2018. godinu, koju dodeljuje Udruženje farmaceuta Vojvodine. Zahvalna je i srećna što ju je struka prepoznala na ovaj način. A nagrade su motivacija i ohrabrenje da se ide dalje...
Kao neko ko je oduvek voleo prirodne nauke, hemiju pre svega, donela je odluku da studira farmaciju, tek kasnije shvatajući da je njena stvarna potreba da kroz ovo zanimanje bude korisna, da koristi svoja znanja i veštine i stvara nešto što će ljudima unaprediti život i zdravlje.
- Kroz posao sam shvatila koliko je biti farmaceut plemenito zanimanje, koliko je znanja i truda i raznih veština potrebno da budeš kvalitetan stručnjak, i koliko je neophodno da se stalno informišeš, učiš i budeš u toku da bi te ovo zanimanje ispunilo i da bi mogao da daš svoj maksimum. A u osnovi svega i iznad svega je - empatija.
Rođena je u Zrenjaninu i posle gimnazije završava Farmaceutski fakultet u Beogradu. Prvi posao joj je, kao i većini kolega, bio u apoteci, prvo u Zrenjaninu, a potom i u sektoru farmaceutike u Novom Sadu. Bogata biografija, sada već daleke 2007, bila je dovoljna da dobije posao u “Apoteci Subotica”, koja joj je omogućila da stekne zvanje - specijalista farmakoekonomije i farmaceutske legislative.
- Farmakoekonomija mi je puno donela. Svoje znanje u optimizaciji lagera koje sam tada stekla, i dalje primenjujem i od posebne je važnosti upravo sada, u aktuelnim uslovima poslovanja, koji su veoma zahtevni. U “Apoteci Subotica” imala sam priliku da vodim jedan od ogranaka, a zatim i Službu za informisanje i razvoj, u okviru koje sam, kao osoba zadužena za davanje informacija građanima, razvila jedinstven sistem komunikacije sa korisnicima na više platformi i putem različitih medija, ne samo putem servisne telefonske linije, nego i putem servisa na internet portalu i fejsbuk stranice, jednom rečju, učinila sam da farmaceut bude u potpunosti i lako dostupan korisnicima. Kao i u mnogo čemu, i u ovakvom pristupu korisnicima “Apoteka Subotica” bila je pionir. Na ovaj deo svog rada sam naročito ponosna. Bilo je mnogo drugih, podjednako važnih aktivnosti i projekata koji su bili značajni za unapređenje farmaceutske struke i gledale u budućnost, a u kojima sam imala sreće da aktivno učestvujem. Dalje aktivnosti usmerile su me na marketing i rad na promociji zdravlja, ali i na promociju farmaceutske struke.
U toku dvadesetogodišnje karijere bilo je i svetlih i tamnih momenata, a mnogo toga još je pred njom. I to je raduje.
- Ono što ima najveću vrednost za mene su ljudi, saradnici koji su me mnogo čemu naučili i prošli zajedno sa mnom kroz lepe i teške periode. Neki od njih naučili su me da budem hrabrija, mudrija i da dam najbolje od sebe. Na tome sam im neizmerno zahvalna! Zahvalna sam i onima koji nisu bili takvi, i od njih sam naučila mnogo, mada sam to tek kasnije uvidela... Sada mi se čini da je najveća vrednost koju sam stekla u toku celog dosadašnjeg radnog veka - mudrost da prihvatim promenu i da izvučem najbolje iz nje. I postanem kvalitetniji i bolji čovek. Svaki posao i svako radno mesto uspeli su da me inspirišu, ili sam ja to uspela da izvučem iz njih. Kada se tako sagledaju posao, pa i sam život, mnoge stvari dobiju smisao.
NEVEROVATNI DELIĆI SUBOTICE - “Sama atmosfera koju ima Subotica oduvek me je fascinirala! Imala sam tu sreću da sam, i privatno i poslovno, putovala u različite zemlje, ali ima delića Subotice koji su toliko neverovatni i vanvremenski da učine da se baš na tom mestu osetim kao da sam u nekom sasvim dalekom kutku sveta...”.
Iako je rođena u Zrenjaninu, smatra se i Subotičankom. Za to ima više razloga.
- Porodica mog oca je iz Zrenjanina, ali majka je rođena Subotičanka i od detinjstva sam vezana za Suboticu. Za nju me veže najraniji period, od kada sam prohodala, letnji i zimski raspusti kod bake i dede, odlasci na Palić leti, prvi izlasci u grad... Na neki čudan način, krug se sada zatvorio. Kada sam došla ovde da radim, nisam mogla da pretpostavim da ću najveći deo svog radnog veka provesti baš ovde! U Subotici sam nešto kasnije upoznala i supruga i zasnovala porodicu koja me ispunjava i predstavlja moje utošište, bazu i mikrosvet.
Dinamičan, zahtevan i često stresan posao, koji praktično nikada ne prestaje, traži relaksaciju koju nalazi u trouglu između prirode, putovanja i ljudi. Ali ne svih.
Kad god mogu, pokušavam da se relaksiram odlaskom u prirodu. Oduvek me je ispunjavalo i opuštalo čitanje i muzika, a kada mogu, ne uskratim sebi ni putovanje. Jedan od najvećih izvora sreće i dohovnog blagostanja za mene su pozitivni, vedri i dobronamerni ljudi puni duha koje okupljam oko sebe i negujem kao najveće blago.