SUgrađani: Larisa Ivanković - "Ja sam sve ono za šta se nisam školovala!"

U umetnosti samouka, ali „naoružana“ genima i sa tatine i sa mamine strane, sa diplomom marketing-menadžera pod miškom, uspela je da se ne izgubi u trouglu: muzika, grafički dizajn, ekonomija. Originalna je, svestrana i drugačija. Čuva svoju slobodu. Zna šta želi. I smatra da je ovo sve – tek početak. Za mnoge Subotičane, posebno one koji vole ambijent „Stare picerije“, Larisa Ivanković sinonim je za izuzetan glas. Oni koji je poznaju i prepoznaju putem internet platformi, primetiće njene zanimljive ilustracije koje, kao u metaforičkom dijalogu između Vuka i Crvenkape – pogađaju u srž.   

- Ja sam sve ono za šta se nisam školovala i ne mogu da napravim rang-listu u smislu da pridajem veći značaj jednom ili drugom. Završila sam Ekonomski fakultet i kratko vreme bila u tome, ali sam se vratila svojoj suštini, a to je vizuelna umetnost i muzika! I nije retko da to ide ruku pod ruku – primetila sam da su neki ljudi u isto vreme i muzičari i slikari, ili imaju sklonosti ka tome.

NA KRUZERU - Zanimljivo je da je tokom 2015. godine tri meseca provela radeći na kruzeru. Kao vokal u bendu nastupala je uveče, dok je dan bio rezervisan za obilazak egzotičnih destinacija. „Objektivno govoreći, to je jedan dobar posao zato što radiš ono što voliš, a imaš vremena da budeš i turista. Iako nije bila žurka svako veče, putnici (mahom Nemci) cenili su ono što radimo, bilo im je ugodno da dođu, posede, a poneki bi i zaigrao uz svoju omiljenu pesmu...“.

A to „nešto“ prepoznaje još od malih nogu. I živi sa tim otkada zna za sebe.

- Što se tiče muzike, mnogo godina sam samu sebe učila, a nisam ni bila svesna da sam se učila pevanju! Dok sam ostajala sama kod kuće, roditelji bili na poslu, pevala sam u kuhinji našeg stana, oponašajući svetske dive, nesvesna toga da time sebe uvežbavam. Tako sam samostalno došla do nekog nivoa i odjednom samo iznikla na subotičkoj sceni! Ipak, desilo se mnogo kasnije u odnosu na to kada talentovani muzičari stupaju na scenu. Imam utisak da sam nekako deset godina pomerena. Ali nikad nije kasno...  Kada govorim o likovnoj umetnosti, takođe - kao mala imala sam svoje crteže, da bih 2006. krenula u Umetničku radionicu „Medijala“ koju su držali Viktorija i Goran. I taj period mnogo je doprineo razvoju ličnosti, u emocionalnom smislu, u smislu samopouzdanja. Upoznala sam kreativne ljude, sticajem okolnosti dobre, pune razumevanja... I mislim da mi je to pomoglo da se otvorim prema svetu. Učestvovali smo na raznim izložbama, performansima, i dosta naučili. Iako je radionica prestala sa radom, mi smo i dalje njeni članovi!

Neki od Larisinih grafičkih radova

Pitanje koje se nameće glasi – kako jedna, očigledno umetnosti naklonjena osoba, upisuje i studira – ekonomiju?! Ukoliko izuzmemo činjenicu da se zgrada fakulteta nalazila na pet minuta od kuće...

- Verovatno zbog tipa ličnosti! Bila sam introvertna, stidljiva i možda izgubljena u ovom svetu. Nisam dovoljno poznavala sebe i nisam znala šta je sve moguće raditi! Uglavnom dobijate informacije o tome šta je dobro, sigurno, komforno... I pratila sam taj put. Nadomak su mi bile i osnovna i srednja škola i fakultet. Na tri strane, na pet minuta udaljenosti! Sve je bilo ušuškano. Nisam imala dovoljno hrabrosti da pomislim na odlazak u drugi grad! Kao da sam bila u nekom staklenom zvoncetu... Da li bih danas uradila drugačije? Verovatno bih, ali onda bi trebalo i da budem drugačija...

KOMŠIJE - „Živim sama u stanu, i dalje često pevam u kuhinji! Jednom su se komšije žalile na mene – bilo je simpatično zato što mi je predsednik kućnog saveta rekao da je moje pevanje zasmetalo jednom komšiji. Dok sam pevala, verovatno sam premašila to ograničenje - bilo je posle 23 časa. Kada je taj komšija naišao, predsednik kućnog saveta pokazao mu je ko sam. Kada me je video, rekao je – samo nastavi!“ – priča, uz osmeh.  

Ipak, kada je na sceni, sa mikrofonom u ruci i muzikom u celom svom biću, dešava se transformacija. I od one introvertne Larise ne ostaje ni – I.

- Na bini ta introvertnost odjednom prelazi u ekstrovertnost, i ponekad, kada se svirka završi i stignem kući, kao da se malo i postidim... do sledeće svirke, kada sve kreće ponovo! Volim da nastupam pred subotičkom publikom, iako se generalno smatra da je ona pasivna. Rekla bih da joj treba više vremena da se otvori, ali isto tako ju je i teže stimulisati - možda očekuje nešto više u odnosu na neke druge publike. A onda je to samim tim i izazov!

POEZIJA - „I pisana reč mi je vrlo draga. Pisala sam i pre, ali intenzivirala u poslednje vreme, i prijavila bih se na ovogodišnji konkurs za izdavanje knjige poezije...“.  

Jedan je od osnivača popularnog „Chick Norris“ benda, koji je tokom osam godina postojanja, imao nastupe u Subotici, ali i celoj Vojvodini. Sticajem okolnosti, članovi benda se razilaze, i za pevačicu nastupa pauza od godina dana. Iskoristila ju je na najbolji mogući način.

- Tek tada sam počela da učim da pevam! Stigla sam do nivoa kada mi je zatrebala teorija, izabrala instruktore pevanja (“You Tube”) i vodila se njihovim savetima. To mi je pomoglo, osetila sam da sam napredovala. Odlučujem da ponovo sakupim ekipu muzičara - bitno je da su to ljudi sa kojima se slažem, i naravno, dobri muzičari! Bend nosi moje ime – „Larisa“.

Osim što peva i nastupa (u ovom trenutku sve je stopirano zbog aktuelne situacije), aktivna je i na internet platformama.

- Radim kao frilenser – ilustrator. Uglavnom ilustrujem knjige za decu - pronalaze me potencijalni klijenti koji imaju priče inspirisane mahom ličnim iskustvima sa decom koja postaju likovi u tim knjigama. Verovatno mi ide od ruke zato što sam i sama dete! Mislim da svako ima to dete u sebi, a na vama je da li ćete pokazati taj deo sebe i uživati u njemu, ili glumite odraslog! Posao, to jest status frilensera, mnogo je udoban zato što imam slobodu da radim sa bilo koje lokacije, tako da moje radno mesto, osim što je moj stan, može da bude i neki kafić! Nedavno sam dobila informaciju o otvaranju jedne radne pozicije - u pitanju su ilustracije za video-igrice, i o tome razmišljam. Ali, kada bih prihvatila taj posao, jednim delom bih izgubila slobodu, a ja sam se na nju navikla. Lagano...

Larisina ilustracija povodom 8. marta

SRETAN OSMI MART! - Ilustracija koju je uradila povodom Osmog marta, a predstavlja Taška Načića u ulozi Pere Mitića (film “Davitelj protiv davitelja”) zvanično je imala 186 “šerova” i nešto više od 1.200 “lajkova” za dva dana, plus nezvanična brojka na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru! Čak su je objavili na FB stranici “Taško Načić” i “Radioaktivni komarac”.

Rođena Subotičanka, za sada sebe vidi u ovom gradu, uz povremene izlete u inostranstvo -  turističkog ili poslovnog tipa.

- Nemam taj poriv da odem odavde zato što očekujem od sebe da ovde sebi učinim pogodno tle za život, sebi postavljam taj izazov. Generalno je mišljenje da je Subotica kulturno siromašna. Mislim da je potencijalno bogata kulturom, samo što oni koji mogu da je pruže i realizuju, nemaju dovoljno hrabrosti jer su možda agresivniji i dominantniji oni delovi opšte kulture koji ne pašu senzibilitetu Subotice. Mislim da ima mnogo talentovanih ljudi, ali kao da im nedostaje ta neka, uslovno rečeno, bezobraznost, smelost da se nametnu. Ali nisam imala želju da se preselim u drugi grad, iako sam dobijala savete da bi mi tamo bilo lakše. Sebi sam stvorila obavezu da samu sebe zabavim i budem nosilac, kreator kulturnog sadržaja, da se ne oslanjam na drugoga.